Slušam sinoć u Dnevniku na RTS-u Borisa Tadića a povodom sve češćih vesti da se Čedomir Jovanović i Nenad Čanak, njegovi koalicioni partneri na nedavnim izborima, nude SNS-u za saradnju u vlasti, kako na republičkom nivou, tako i na lokalu. Kaže deprimirano, ništa me ovde više ne iznenađuje, a rekli smo da sa njima nećemo sarađivati. A on im je pomogao da pređu cenzus, jer prema rezultatima izbora oni su, zajedno, to jedva postigli i koliko god da je u tome bio njegov doprinos, jasno je da Čeda i Čanak sami to ne bi uspeli.

       Imaju Englezi jednu poslovicu – Samo se budala dva puta o isti kamen spotiče. A ako se sećate vremena dok je on bio na vlasti, on je pomogao otcepljenju ovog „naprednjačkog“ krila od Radikala, navodno u želji da oslabi Radikale i stvori jednu novu naprednu parlamentarnu stranku, a ovi napredni su ga potom – ne birajući sredstva, čak i pomoću džakova sa navodno pokradenim glasačkim listićima pobedili i preuzeli vlast. I umesto da iz toga izvuče nekakve pouke, on ruši sopstvenu Demokratsku stranku, osniva novu, ulazi u kojekakve koalicije, luta li luta ko majmun u kuglani i ponaša se kao trojanski konj pomoću koga se svakojaki infiltriraju u vlast.

       Ja sam još u svojoj prvoj knjizi O OPANČARIMA I OPANCIMA pisanoj u vreme dok je Tadić držao apsolutnu vlast u zemlji, napisao da je on najobičnija politička zamlata. Po svemu sudeći taj ga epitet i dalje ne napušta, a budući da on to radi profesionalno i konstantno, pravnici za to imaju kvalifikaciju da on to radi u vidu zanimanja – Trojanski konj u vidu zanimanja.

       A kad smo kod konja, da vam kažem i jedan vic, nisam odavno – Otisao Mujo u vojsku i posle nekog vremena posalje pismo sa slikom – slikao se izmedju dva konja, a u pismu napomena – Dragi moji evo saljem vam i sliku – ja sam ovaj u sredini.

Dragiša Čolić, 12.05.2016.