Organizovano razbojništvo i nešto gore od toga – nastavak, ili Votergejt na srpski način

maj 10, 2016 u rubrici Opančarski dnevnik 2017

       Kako javljaju mediji u slučaj fantomskog rušenja objekata u Savmali uključili su se, u okviru svojih kompetencija, zaštitnik građana Saša Janković i Rodoljub Šabić, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

       Na osnovu podataka prikupljenih uglavnom od građana, jer policija nije intervenisala, Zaštitnik građana je utvrdio da je policija prekršila zakon kada je u noći 25. aprila, prilikom rušenja objekata u Savamali, odbila da izađe na teren i uskratila građanima zaštitu. U obimnom izveštaju na 12 strana Zaštitnik građana je došao do zaključka da policija nije postupila jer je takav nalog stigao sa „vrha“.

       Znalo se to i ranije bez obzira na uporne demantije vlasti, jer malo je ko verovao da neka organizovana motorizovana grupa od tridesetak crnokošuljaša sa fantomkama na glavi, opremljena sa teleskopskim palicama i bagerima za rušenje  može tek tako da zaposedne deo užeg gradskog područja, da blokira saobraćaj i primenom sile izvlači građane iz objekata i automobila, da im oduzima mobilne telephone, ograničava kretanje i sprečava ih čak i da posmatraju rušenje objekata.        

       Karakterističan je dijalog koji se navodi u izveštaju, dobijen sa preslušanih audio-snimaka dobijenih od ljudi koji su  prijavili rušenje, vođen između dežurne policijske službenice i njenog pretpostavljenog:

–         Šefe, Bilja je. Ovaj što je vezan dole …jel’ ništa da mu ne dajemo?

–         Pa čekaj, jel’ su ga pustili. Jel’ još vezan?

–         Vezan je, vezan, da.

       Interesantna je i izjava Direktora policije iz razgovora sa Zaštitnikom građana, koji navodi objašnjenje Odseka za uviđaje da oni tokom noći ne vrše uviđaje jer “varniči”. Ovo objašnjenje može da bude od velike koristi za buduće izvođače ovakvih akcija – Radite samo noću, jer varniči pa nema uviđaja.  

       I tako dolazimo do pitanja od kardinalnog značaja za temu o kojoj pišem – ponašanje “vrha”, a pošto se u ovoj zemlji već neko vreme pod vrhom podrazumeva ON, onda o njrgovom ponašanju. Kažu u narodu – Nije majka karala sina zato što se kockao, već zato što je pokušao da se vadi. U prethodnom tekstu sam pisao i o konkretnim odgovorima Premijera na pitanja novinara o rušenju objekata u Savamali, ali je ključno da on o tome navodno nema pojma i drugo da su ti odgovori bili ne samo neshvatljivi već i začinjeni sa primetnom dozom cinizma.

       Time dolazimo do kraja ovog dela teksta. U prilog tvrdnje da je ova razbojnička akcija  organizovana na “vrhu”, ide i upozorenje Rodoljuba Šabića, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, da vlast uklanja tragove rušenja pre nego što je policija obavila istražne radnje o tom sličaju.

       Drugi deo ovog teksta je čista asocijacija, nema veze sa prethodnim tekstom i mogao bi da se svrsta u rubriku – Daleko je Amerika. Reč je o aferi Votergejt iz 1972 godine, koja je započela hapšenjem petorice provalnika koji su provalili u prostorije nacionalnog komiteta Demokratske stranke u hotelu Votergejt u Vašingtonu, koja je nakon dvogodišnje Senatske istrage, dovela do podnošenja ostavke Republikanca Ričarda Niksona sa funkcije Predsednika Sjedinjenih Američkih Država. Nije dokazano da je Ričard Nikson bio među petoricom pomenutih provalnika, čak ni da je on lično organizovao navedenu provalu. Dovoljno je bilo da je on na funkciji na kojoj se nalazi znao ili morao znatri za to. Naš premijer je pravnik, kažu najbolji student u istoriji Pravnog fakulteta u Beogradu, pa zna ili bi morao znati za ovu pravnu kvalifikaciju.

       I sad uporedite ovaj slučaj sa fantomskim rušenjem objekata u Savamali. Zamislite situaciju da se taj slučaj iznese pred naš “Senat” – Republičku skupštinu … Ne boj se narode – većino koja si nedavno ubedljivo glasala za ovu vlast. Nema šanse da našeg Premijera zadesi sudbina Ričarda Niksona.

Dragiša Čolić, 10.05.2016.