Čitalac Milorad Jevtić, jedan od onih koji ceni ovo što pišem, me je na neki način prozvao – Voleo bih, Dragiša, da pročitam tvoj komentar na nove mega poduhvate: Nacionalni stadion, Despotov grad, Koncertnu HALU… Nešto se više ništa ne čuje o navali na stanove u BNV?!

       Odgovorio sam kratko:

Uhvatio ritam

Kad napraviš jednom glupost, to je slučajnost,
drugi put je budalaština,
a treći put si već uhvatio ritam

       Nisam ja to smislio. To je jedna od mudrolija koju sam negde čuo, dopala mi se, pa mi se učinila prigodnom kao odgovor na postavljeno pitanje.

       A da je uhvatio ritam, jeste! Čitam danas u “Kuriru” – Dnevnice od danas veće za Vranje nego za Pariz! U tekstu dalje piše: “Po novoj uredbi, i privrednici će svojim zaposlenima moći da isplate 15 evra dnevno bez plaćanja poreza za troškove putovanja. Istovremeno, država i privatnici će za put po Srbiji zaposlenima dnevno moći da daju i 18 evra bez poreza.”

       Svojevremeno sam, u onoj nenaprednoj za razliku od ove napredne zemlje, mnogo dana proveo na službenim putovanjima i ima nešto što se sigurno nije promenilo u odnosu na ona vremena – U Parizu ne možete, a u Africi ne smete da spavate za 15 evra. A isto je i sa ishranom. I, kako će to da se odrazi na sužbena putovanja u privredi, neću o državnim činovnicima, jer tamo nisam nikad radio. Ko je lud da putuje, posla radi, u Afriku – a nekada su nam to bila zahvalna tržišta, sa tolikim dnevnicama i tamo navuče neke amebe, bilharziju i slične boleščine. Ne spavate vi u Africi u luksuznom već u sigurnom hotelu, a takvih nema za 15 evra.

       Ne mogu o ovim stvarima odlučivati oni kojima je na službenom putu sve obezbeđeno a 15 evra im služi samo za džeparac, a u takve spada i onaj koji je o tome odlučio. Kažem onaj koji je o tome odlučio, jer tako funkcionišu stvari u ovoj zemlji. Ne može da kontroliše svoja ministarstva koja kako se piše troše milijarde dinara na dnevnice pa pribegao kazni svih – i onih koji opravdano putuju i onih koji se šetkaju po inostranstvu. Baš me interesuje o čemu to mudro razgovara predsednica Skupštine, jedna od globtrotera rekordera na svojim brojnim putovanjima, na koja kako štampa piše redovno vodi i svoju svitu. Ne postoje skupa i jeftina putovanja, već opravdana i neopravdana. A o tim stvarima odlučuje vođa, uredbom, a ne skupština zakonom. I to je osobenost ovakve vladavine.

       Ima tu još jedna stvar. Ova populistička mera će vođi doneti brojne poene popularnosti od onih koji na službena putovanja niti su išli niti će ikada ići, a to je i najbrojnija glasačka populacija ovog režima, što je u vreme izborne kampanje i najvažnije. Onaj naučni eksperiment iz prethodnog napisa važi i ovde.

Dragiša Čolić, 14.10.2015.