Vujadin Boškov
29 aprila, 2014 u rubrici Opančarski dnevnik
Umro je Vujadin Boškov, fudbaler i fudbalski trener. Komentari u medijima povodom te vesti svode se uglavnom na konstatacije da je popularni Vujke bio veliki fudbaler trener, uz mahom uzgredne napomene da je bio i dobar fudbaler koji je za reprezentaciju Jugoslavije odigrao 57 utakmica.
Stoji sve ovo što se piše o Boškovu kao treneru. Uostalom, dovoljno je reći da je bio i trener Real Madrida i to u vreme kad je taj klub u evropskim razmerama bio još superiorniji nego što je danas. Međutim, valjda iz razloga što mlađe generacije to i ne znaju dovoljno, valja reći da je Vujadin Boškov bio još veći kao fudbaler, da je Jugoslavija u to vreme bila svetska fudbalska velesila, a da je Vujadin Boškov onih pomenutih 57 utakmica odigranih za nacionalni tim odigrao za tu reprezentaciju kao njen standardni član – na mestu levog halfa, što je najbliže današnjem nazivu – zadnji vezni. Ako jednog dana, ovaj ili neki novi Bjelogrlić, bude ponovo snimao seriju tipa „Montevideo bog te video“, imaće šta da priča i o tom vremenu.
Još kao mali gledao sam taj čuveni tim sa olimpijade u Helsinkiju 1952. godine: Beara, Stanković, Crnković, Čajkovski, Horvat, Boškov, Ognjanov, Mitić, Vukas, Bobek, Zebec.
Nedavno, a povodom filma „Montevideo bog te video“, govoreći o tom vremenu, napisao sam sledeće:
Bio je to sjajan tim a Jugoslavija je u to vreme bila svetska velesila u fudbalu. Na toj olimpijadi smo osvojili srebrnu medalju, što je bilo ravno drugom mestu na svetskom prvenstvu, jer tada se na olimpijadi učestvovalo sa najboljim sastavima. Do finala, pobedili smo, između ostalih, SSSR. U prvoj utakmici je bilo 5:5, a u ponovljenom susretu – tako se tada igralo, bilo je 3:1 za nas. Televizije nije bilo, a radio prenos, koji je vršio legendarni Radivoje Marković, slušala je cela nacija, jer bilo je to vreme INFORMBIROA i žestokog sukoba sa Rusima, pa je taj susret imao i “ratni” karakter. U četvrtfinalu smo pobedili Nemačku, koja je tada već postajala svetska velesila u fudbalu (imali su čuvenog Frica Valtera, kao centarfora), da bismo se u finalu sastali sa Mađarskom, koju u to vreme niko nije mogao da pobedi – odu na Vembli i pobede Engleze sa 7:2!……
DC, 28.04.2014.