Zašto mi Vučić ne da da navijam za Vučića (3)

12 marta, 2014 u rubrici Opančarski dnevnik

O ovome sam u nekoliko navrata već pisao, pa je red da se na to još jednom osvrnem u finišu predizborne kampanje. Vučić i ja definitivno ne funkcionišemo na istim talasnim dužinama. Naravno razlika između nas dvojice je ogromna – on legitimno predvodi veliku masu ljudi kao svoje biračko telo, a ja nelegitimno govorim o nekima koji u ovoj zemlji čine definitivnu manjinu, poznatu u teoriji kao srednja građanska klasa. A dalji problem je i u tome što je ta klasa samorazbijena sopstvenom intelektualštinom koja joj ne dozvoljava da se artikuliše u jasnom političkom pravcu. No, da se vratim na naslov teme, a o tome ću kasnije.

       Siroti Borislav Stefanović, jedan od funkcionera Demokratske stranke, nije mogao ni sanjati da će mu njegovo upozorenje izrečeno pre dvadesetak dana na predizbornom mitingu u Valjevu “da Srbiji preti bosanski i ukrajinski scenario” toliko podići rejting da mu čak i apsolutni pobednik predstojećih izbora Aleksandar Vučić posvećuje sam finiš svoje izborne kampanje. Prvo, u pitanju je jedna rutinska izjava toliko puta izgovarana u svim delovima sveta od početka priče o svetskoj ekonomskoj krizi do danas, uvek vezivana za ekonomski kontekst – Grčki, Portugalski, Španski, pa i naš – bilo je sijaset takvih upozorenja, ali ne i za politički kontekst, što Vučić upravo čini vezivajući – sada, tu izjavu za Ukrajinski scenario, koji je u međuvremenu toliko eskalirao, da ga niko živ više i ne tretira kao ekonomski kontekst. I sada, svako veče u udarnom dnevniku (i dežurnoj emisiji “Teška reč”) slušamo harizmatičnog “PPV u ostavci” kako viče na Borka – neće dozvoliti rušenje, paljenje, nasilje …. na ulicama svog Beograda! U tom kontekstu se naravno pominje i onaj tajkun Đilas, tako da je sada jasno na koga je mislio Nebojša Stefanović, visoki funkcioner SNS-a (i Predsednik Skupštine Srbije) kad je nedavno izjavio – „To je poziv naoružanim grupama da ulaze u stanove i obračunavaju se sa svima koji ne misle kao DS … – Da li treba da uđu i u stan Aleksandra Vučića?”

       Ja, lično, mislim da pomenuta dvojica nisu ni namerna ni kadra da tako nešto čine, ali mislim da od onih koji su učestvovali na sinoćnoj predizbornoj konvenciji SNS-a ima bar desetak posto onih koji bi bili spremni da povodom tako mračnih namera ovih stalno pominjanih uzmu stvar u svoje ruke … i tako reše problem sa kojim se ova država odavno muči – da nađe neki razlog i konačno već jednom uhapsi tog Đilasa! Meni sve ovo liči na “priču o džakovima” koji su se onomad – posle onih izbora, slikali ispred Skupštine, a to su po meni metodi kojima se ne stiče status “vođe svih građana”, bar ne onog dela koji sebe naziva građanskom klasom.

       A kad je ovim poslednje pomenutim reč, rekoh gore da su oni toliko samorazbijeni sopstvenom (kvazi)intelektualštinom da im to ne dozvoljava da se artikulišu u jasnom političkom pravcu. Najnovija pojava u tom društvu je Čeda Jovanović i njegov LDP koji ne kriju da im je jedini cilj da postanu deo vlasti – samo da reše problem cenzusa, pa u tom cilju i oni idu okolo i viču da treba sprečiti napred spominjanu dvojicu „partibrejkersa“ da ovde u Beogradu organizuju „ukrajinski scenario“. A to sve predvodi Čeda koji je juče bio deo parade ponosa zbog kojih su huligani – samo tada na suprotnoj strani, rušili Beograd. Mene, lično, Čeda i ne čudi. On je neobjašnjiv „po rođenju“.

       Ne čudi me ni Boris Tadić, jer ja sam bio jedan od prvih koji ga je, još dok je bio na vlasti, javno nazvao političkom zamlatom – on će uz pomoć velikog majstora, svog glavnosavetujućeg Mikija Rakića, postati „novi Dačić“ i tako konačno rešiti problem svog zaposlenja. Ostali … koji to behu!

DC, 11.03.2014.