Pitaju me na šta sam mislio kad sam u jednoj od prethodnih crtica pisao o tome – Zašto mi Vučić ne da da navijam za Vučića. Prvo, za one koji znaju da čitaju, ja sam dosta toga tamo već rekao, a drugo, evo i nekih konkretnih primera džilberskog ponašanja – što reče Basara, pokušao sam u rečniku da nađem neku ružniju reč, ali je nisam našao.

       Na upozorenje Borislava Stefanovića, jednog od funkcionera Demokratske stranke, na predizbornom mitingu u Valjevu “da Srbiji preti bosanski i ukrajinski scenario socijalnog bunta građana na ulicama ukoliko na vlasti ostane nekompetentan režim Srpske napredne stranke, usledila je hitna reakcija Nebojše Stefanovića, potpredsednika SNS-a i Predsednika Skupštine Srbije koji na konferenciji za štampu u SNS-u to ovako ocenjije – „To je poziv naoružanim grupama da ulaze u stanove i obračunavaju se sa svima koji ne misle kao DS, da bi potom usledilo zakucavanje – Da li treba da uđu i u stan Aleksandra Vučića?” Sa takvom ocenomm se odmah složio i “Kurir”, koji tim nečuvenim pretnjama posvećuje naslovnu stranu sa sledećom ocenom – Seju strah: Hoće na silu da uzmu vlast. DS preti krvoprolićem ako ne dođe do promene vlasti!

       Socijalnih buntova je u poslednje vreme bilo, ne samo u Ukrajini i Bosni, nego i u Grčkoj, evo sada i u Venecueli i oni dolaze kao reakcija naroda na ekonomsku politiku zemlje koja dovodi do nezaposlenosti i pada životnog standarda, što je najblaža ocena koja se i na našu situaciju odnosi, i oni su uvek i izazvani i upereni prema onome ko je na vlasti, jer ekonomsku politiku vodi vlast a ne opozicija. Na to svi upozoravaju i pozicija i opozicija što se može čuti na svakom predizbornom mitingu o kome medijski javni servis redovno izveštava, pa nije jasno gde Nebojša Stefanović i Kurir nađoše osnova za takve kvalifikacije. Da sam tužilac u normalnoj državi i u normalnim vremenima, a te sam škole učio, pokrenuo bih postupak protiv autora takvih interpretacija, jer mora se imati u vidu da smo mi zemlja nepismenih ljudi iz čijih redova i dolazi najveći broj pristalica ove vladajuće stranke, koji baš i nemaju nekog prefinjenog smisla za predmetne finese, pa će se naći mnogo onih koji će protumačiti da eto neko hoće da ubije Aleksandra Vučića, a kad je to u pitanju, eto ti belaja. A to onda lako može da se izmetne i u slučaj Ćuruvija. Zar se na Megatrendu ne uči koja je razlika između upozorenja i pretnje.

       Navedene ocene Nebojše Stefanovića nadmašio je moj omiljeni bimboje – vidi crticu pod istoimenim naslovom, Zoran Babić, takođe jedan od čelnika SNS-a koji je ocenio da Borislav Stefanović takvim izjavama traži krvoproliće u Srbiji, tako da me ne bi iznenadilo ako bi neko iz pratećih bataljona SNS-a, onih što autobusima idu po mitinzima,  kresnuo nesrećnog Borislava Stefanovića – da spreči krvoproliće u zemlji!  Takmičenje za prvog uvlakača Srbije se nastavlja.

       A onda se pojavi neki novi politički analitičar – izgleda da svaka stranka na vlasti ima svog analitičara, koji objašnjava da je poređenje Ukrajine i Srbije opasno jer ono tamo je političko a ovo naše ekonomsko pitanje, a poznato je da su razlozi naših ekonomskih problema stvarani 10 godina unazad kad SNS nije bio na vlasti. Prvo, kad je reč o poređenju krize u Ukrajini i Srbiji, svakako da tu postoje razlike. Ali za svaki bunt, pa i onaj u Ukrajini, povodi se nalaze najpre u ekonomskim razlozima, a to što se oni kasnije mogu i zloupotrebiti i poprimiti i politički karakter – što je slučaj u Ukrajini, posebna je opasnost koja uvek preti, mada je u našoj trenutnoj političkoj konstelaciji međupartijskih snaga i odnosa isključena – neće valjda DS, ovako razjedinjen, sa svojih desetak posto pristalica da prteti SNS-u nekakvim oružanim prevratom. Borislav Stefanović nije glup čovek da na to i pomišlja, a i da hoće s kim bi. Uostalom on to nije ni rekao. Takvo tumačenje su izveli oni o kojima je ovde reč. A ako se vratimo na ekonomski teren, tačno je da su ekonomski problemi uzrokovani lošom ekonomskom politikom vođenom poslednjih desetak godina, pre dolaska SNS na vlast, za vreme vladavine Koštunice i Tadića, sa sveprisutnim ekonomskim magom Mlađanom Dinkićem na čelu, ali šta je SNS uradio za ovih godinu i po dana vlasti sem što je uzeo Mlađana Dinkića i u svoju Vladu sa istom ulogom. Isto se odnosi i na korupciju, odnosno resor policije, koju evo već u drugom mandatu vodi SPS, odnosno Dačić, ovog puta čak i sa pozicije premijera. Ali ova neprimerena kampanja se ne vodi  protiv, Koštunice, Tadića, Dinkića, Dačića … već protiv Đilasa koji u republičkoj vlasti nije ni učestvovao, koji je Beograd sasvim korektno vodio i koji je prvi napravio otklon prema politici Tadića, Dinkića i Dačića. Zaključak je jednostavan – ne vodi se ova kampanja protiv onih koji su krivi, već protiv onog koji bi jedini mogao da postane stvarna pretnja ovoj vlasti. Oni drugi su, naprotiv, pogodni čak i za novu saradnju.

       I još – upitan na konferenciji za štampu da prokomentariše reagovanje kompanije Delta na korišćenje njenog imena u negativnom kontekstu u izbornom spotu SNS-a – što bi, na primer, u zemljama Evropske unije, kuda smo se eto zaputili, bilo ne samo nezamislivo, već i osnov za teže materijane sankcije, a to pouzdano znam jer sam tamo dugo živeo, pomenuti čelnik SNS-a odgovara da ta kompanija i njen prvi čovek Miroslav Mišković i dalje imaju veliki uticaj na događaje u Srbiji i da ga ne bi čudilo da SNS-u predizborni spotovi ponovo budu zabranjivani, kao u vreme DS-a. Pa zar to ne govori više o njima, nego o spotovima – ti radikalski metodi su očito još na delu, a nagledali smo ih se – počev od iznošenja vođe iz Skupštine, majica i bedževa sa njegovim likom, gađanja cipelama u Skupštini, skidanja tabli sa nazivom Bulevar Zorana Đinđića u Bulevar Ratka Mladića, prostačko kvalifikovanje Draškovića – sadašnjeg saradnika u vlasti, u sred Skupštine i mnogo čega još.

       I ne samo to – a sve samo u jednom danu: Kurir iozveštava – Sramota bivšeg gradonačelnika i pita se, takođe na naslovnoj strani  – KO ŠTITI OVOG ČOVEKA: “Đilas se očigledno toliko osilio da umesto da objasni kako su se on i njegovi saradnici bogatili dok je bio na čelu prestonice, bez pardona provocira javnost izlaganjem naslovnica koje svedoče o aferama u koje je bio upleten”, a sve to povodom izložbe koju je Đilas priredio u Centru za kulturnu dekontaminaciju, izloživši naslovne strane koje mu je Kurir na navedene teme posvetio u vreme dok je ovaj bio gradonačelnik. I umesto da se redakcija tog list zebrine nad tim blamom koji im je Đilas priredio, oni se i dalje pitaju – ko ne postupa po njihovim optužbama! Pa ima li ikog normalnog, koji može da poveruje da Đilas do sada ne bi bio uhapšen, da je išta od te nečuvene harange tačno.

      Gospodine Vučiću, ako hoćete da napravite korak i ka onom drugom delu građanstva koji se obično naziva građanska klasa, ne tolerišite – za početak, ovakve seljačke metode. Ružno je to.

DC, 23.02.2014.