Ova vlast nema državničke kapacitete da vlada. Ima jednog čoveka koji je na respektabilan način preuzeo vlast i nametnuo svoj autoritet svima. Pokušavaju tu nešto da se koprcaju, Nikolić i Dačić, ali sve to ne deluje uverljivo – a i dobro je što je tako, bar kad su njih dvojica u pitanju. Onaj prvi, nikako ne može da se oslobodi svog palanačkog mentaliteta koji prodaje u formi „srpskog domaćina“ – peče rakiju Tomovaču za „sopstvene potrebe“, školuje se na privatnim univerzitetima krajnje sumnjive destinacije, zapošljava svoju bližu i dalju rodbinu u svom najbližem (službenom) okruženju …. Što se tiče onog drugog, on radi slično, ali sa malo drugačijim stilom.

       No, nisu oni u pitanju. U pitanju je sistematsko uništavanje opozicije, a to se valjda ne radi bez znanja onog nezvanično prvog. Za takvu politiku u ovoj zemlji podaničkog mentaliteta nije problem naći pratioce u dovoljnim količinama. Tu pojavu je uočio i opisao Radoje Domanović u „Vođi“ još početkom prošlog veka. Pitanje je, međutim, da li je to pametno, ako je evidentno da vladajuća stranka nema kvalitetnih kadrova ni da pokrije svoje sopstvene potrebe a ne i državne, a priznaćete da intelektualni i građanski kapaciteti onog što se u društvu podrazumeva pod srednjom klasom nisu – bar za sada, u SNS-u, ukoliko se pod tim ne podrazumevaju Vuk i Dana, kao najnovije pojačanje. Ovaj prvi, zato što ne pravi pitanje, a ova druga zbog ne skrivene ambicije da svoje frizerke i ginekoloige gura u diplomatiju.

       Najnoviju ilustraciju gore opisane pojave imamo u demonstraciji punog „vulinizma“ na kosovskim izborima. Pre svega kojoj pameti je „palo na pamet“ da Vulina postavi za ministra za Kosovo. Može li neko i da pretpostavi da kosovska strana ne zna ko je Vulin – i kako je nastao i koju je ulogu imao u „julskim vremenima“ i koje je stavove zastupao sve do ove zvanične uloge gde sve te stavove – sada i zvanično, može nesmetano i da zastupa. A on, odmah navukao „vojničku“ uniformu i krenuo u boj na Kosovo. Pa takvom politikom smo Kosovo i izgubili i došli ovde gde smo. Tamo su sada potrebni političari koji će u datim okolnostima da iščupaju za onaj narod dole maksimalno moguće, a ne neka budala koja zarad svojih ličnih neiživljenih stavova gura onoj drugoj strani prst u oko. Pa nam ni to nije bilo dovoljno. Dozvolili smo njemu i takvima da kadriraju na izborima, a potom takvom odabiru pružamo najgrublju podršku. Što reče pre neki dan onaj drugi, takođe srpski kandidat, samo što mu avionsku podršku nismo dali. Šta fali tom drugom kandidatu – Oliveru Ivanoviću, sem to što nije iz SNS-a. Sudeći po rezultatima glasanja u prvom krugu, on očito ima veću podršku u narodu, jer je bez ičije pomoći, uprkos silne podrške onom zvaničnom kandidatu osvojio skoro isti broj glasova. I umesto da to prepozna, zvanična politika i dalje uporno gura onog prvog. A šta će se desiti ako u drugoj rundi glasanja, baš iz tih razloga, šiptarski glasači – oni što su u prvom krugu glasali za svog  kandidata, podrže ovog drugog kandidata, pa on i pobedi. Koji će to šamar biti za politiku „volinizma“. I hoćemo li onda ovog drugog kandidata optužiti za izdaju, što u izbornoj kampanji već činimo. A uz to, u startu smo podelili i ovo malo Srba što dole stvarno i živi.

       Ili, najnoviji slučaj. Čitamo danas u štampi – Đilasu, ukinuto obezbeđenje! A niko ni da mu to nagovesti. Jednostavno, nisu došli na posao. Rekli im oni odozgo. A obezbeđenje imaju i  Kurta i Murta i svi drugi lideri opozicionih stranaka, sem evo one koja još uvek slovi za glavnu od njih. A istovremeno smo preko tabloidnih medija, a naročito onih „naših“, toliko naružili Dragana Đilasa, da svaki „patriota“ može da ga rokne na ulici. Zar ta politika nije već viiđena u slučaju Slavka Ćuruvije, na primer. Evo i danas, onaj mlađani junoša zadužen za Beograd – otvorio liniju za pritužbe protiv Dragana Đilasa – kao do juče, dok je ovaj bio na vlasti, nisu smeli da se jave, pa se on toga setio i sad se time još i hvali. I gle, odmah mu javili da su španski tramvaji, em ružni em plaćeni 12.000.000 eura više od cene koju su platili Mađari!

       Predlažem da odmah uhapsite Dragana Đilasa. Ili njega ili ovog junošu što na bazi tako  temeljnih istraga lupeta za medije i uzbuđuje javno mnjenje. Pa kad bi se po tome sudilo, Dragan Đilas bi samo za ono što je Kurir o njemu pisao u zadnjih 365 dana trebao da dobije 365 godina robije.

       Koja je to politika – ne date mi da vas podržim ni za ono pozitivno što radite.

DC, 28.11.2013.