„Zvezdini manekeni“

oktobar 7, 2018 u rubrici Opančarski dnevnik 2017

Sigurno ste čuli vic koji ovih dana kola Beogradom – ‘Ajde sine ustaj, sedam je! – ‘El Kavani?, skače unezvereno sin, koji očigledno kasni na posao. Dobro, nije već više nov, ali dobar je, moram to da priznam i ja okoreli zvezdaš, pa da to odmah kažem na početku. Nije ni onaj naslov gore moj – zato sam ga stavio pod navodnike, ali ga iz sve snage podržavaam – u negativnom smislu.

A imao sam neki loš predosećaj kada sam pre utakmice video fotografiju koju je, naravno u afitmativnom smislu, objavila većina listova: Krstičić – Stojković – Čaušić – Savić – Gobeljić.  Napirlitani u fulu: odela, ko tek sašivena kod „Ranka“, sakoi raskopčani, bele košulje, crvene kravate a na nogama patike bele – Krstičić stavio i neku crvenu aplikaciju, da se vidi da su u pitanju crveno-beli, da ne bude greške! Nema šta – ’em lepi, ’em šmekeri!

Pa niste vi pošli na olimpijadu, verovatno ste čuli da je naredna tek za dve godine, pa ostaje da ste pošli u Pariz, na neku modnu reviju, a ne kod Nejmara, Kavanija, Di Marije, Mbapea … a nisu ni drugi „gori“ – Draksler, nova zvezda nemaačke fudbalske reprezentacije sedi na klupi za rezervne igrače! Samo dvojica od njih – Nejmar i Mbape, plaćeni su ove godine 400 eura, što je deset puta više od vrednosti kompletnog Zvezdinog tima.

Zar vi mislite da su ti „dresovi“ ostavili neki utisak na ikog ozbiljnog! Gde ste, od ovih što svake godine igraju ligu šampiona, videli tako nešto – dođu autobusom ispred stadiona obučeni u trenerke, eventualno stave slušalice na uši – valjda je i to neka vrsta izolacija od spoljnog sveta i koncentracija na ono što im predstoji. Gde tu ima mesta za „dresove“ sa kojima ste se vi zaputili na megdan sa gore pomenutim alama. Niste ih valjda oblačili u večeri koja je prethodiila utakmici za šetnju po Pigalu. Da ne dužim o ovome – onaj čija je to ideja bila je najobičniji ljak-se. Tako su vas oni tamo doživeli,  jer za njih je to posao – obična rutinska utakmica, a ne onako kako smo mi, potpomognuti nadobudnim novinarima koji u svemu ovome snose dobar deo krivice, to doživljavaju i opisuju kao dar sa neba – Ko ima ‘vaki Kavasaki! I to je jedan vic, sigurno ga znate, ali više ni za viceve nisam raspoložen.

Poleteteli ste posle utakmice sa Napolijem, ali to nisu bile iste igre – tamo ste bili kurjaci, a ovde zečevi. Bežali ste od lopte, strahujući da se lično ne obrukate, sve razmišljajući da će neki od svetskih menadžera koji čita našu domaću štampu da vas primeti i pošalje ponudu. Paradoksalno je to da su i po izveštajima francuske štampe dva najgora igrača na terenu bili Krstičić i Stojković – dva najveća borca ovde na lokalu. Ako mislite da preterujem pogledajte snimak onoga što se dešavalo pre drugog gola – Rodić širi ruke, ne može da izvede aut jer nigde nema slobodnog zvezdinog igrača, sakrili se iza protivničkih. Niko da istrči i primi loptu. I Rodić, šta će, gađa jednog od naših, koji naravno gubi takvu loptu i potom – šetnja kroz odbranu i drugi gol.

Slobodni udarci Nejmara su posebna priča. Ja gledam fudbal preko pedset godina i još ne videh da isti igrač, na istoj utakmici, iz dva šuta dade dva gola. Borjan je dobar golman, najlakše bi bilo reći da je to samo njegova krivica. Veliki klubovi i oni koji pretenduju da to budu – a vi to tvrdite, imaju i trenere golmana koji to – i odbrane i postavljanje zida, vežbaju na treninzima. Šta mislite koliko je Nejmar uvežbavao te udarcce. A vaš živi zid je u oba slučaja bio taman onakav kao na onoj gore pomenutoj fotografiji pod nazivom „Zvezdini manekeni“ – samo su vam oni „dresovi“ falili. Sreća vaša što je trener pri kraju počeo da izvodi iz igre Nejmara i one najopasnije. Da su onako igrali do kraja ko zna koliko biste golova primili. Ovako još ima šansi da vaš neslavni rekord bude oboren. Oni nisu igrali fudbal sa vama. Oni su se igrali lopte.

Igrali ste k’o pizde. A ako mislite da nemam poštovanje prema onoj ženskoj stvari, grešite. Ako ste glledali film „Variola Vera“, sve će vam biti jasno – sećate se one kultne scene kad Rade Šerbedžija iziritiran ponašanjem doktora koji se krije od pacijenata da se ne bi zarazio, punim plućima na sred ekrana izgovara – “Pička je ženski polni organ, a pizda je karakterna osobina”.

A tek scene na kraju utakmice – umesto da se pokrijete ušima i pobegnete u svlačionicu, vi se rastrčali po terenu da tražite dresove – za uspomenu i dugo sećanje! Koji blam! Dresovi se razmenjuju ili posle viteške igre ili iz strahopoštovanja. Šta je kod vas bilo u pitanju?

Vladan Milojević – mnogo je uradio za zvezdin fudbal, ali ovde je i on omanuo – ako i nije bio ktreator ove Zvezdine manekenske promocije trebao je da se  usprotivi. Šta se čeka sa Joveljićem? Mbape je samo nekoliko meseci stariji od njega. Promešaj malo karte, pa nek’ Ben posle onako sjajne  igre u Parizu malo zaigra po Surdulici i Vraanju. Možda će tamo da ga primeti neki evropski menadžer. Može li gore od onoga što je on odigrao u Parizu? Kad je Džajić počeo da igra u prvom timu?

A šta reći za komšije. Odmah je jasno ko se u životu bavio sportom, a ko je tu zalutao. Cenim izjavu Bate Mirkovića koji je upitan šta misli o Zvezdinoj katastrofi u Parizu kratko izjavio – gledam svoja posla, ali ako baš insistirate – Zvezda je odigrala loše i to je to. Nasuprot njemu izvesni Vuletić, potpredsednik Partizana, za koga ni CIA ne bi mogla da ustanovi kakve on ima veze sa fudbalom, reče na svom tviter nalogu, pa ostade živ, nešto u stilu – Zvezda je omašila sedmicu u Parizu, ali ima još jednu šansu u Liverppulu! Ja navijam za Zvezdu, ali kad Partizan igra neku međunarodnu utakmicu, navijam za njih. Ne znam zašto, ali to mi dođe nekako normalno. I sve dok je takvih , tako će nam i ići, ne samo u fudbalu – mnogo se nakotilo onih na slovo V. U upravi Partizana ih je bar još dvojica. A ovako mala zemlja ne može da istrpi tako veliku zajebanciju.

Dragiša Čolić, 7.10.2018.