Advokati su u pravu!

januar 22, 2015 u rubrici Opančarski dnevnik 2017

       Sa bedževima na grudima na kojima je to geslo bilo ispisano, 8.500 srpskih advokata je početkom septembra obustavilo rad i evo, posle više od četiri meseca protesta, ovih dana treba da nastave sa radom. Nisu oni štrajkovali, jer štrajk podrazumeva i neka prava – oni su u znak protesta protiv jednog mračnog projekta koji je vlast pokušala da uvede jednostaavno obustavili rad. Stoji činjenica da je taj projekat trebao da pogodi najpre njih direktno – trebalo je da im bude uzet najveći deo klasičnih advokatskih poslova od kojih većina advokata zapravo i živi, uz istovremeno povećanje poreza i do 300%!, ali bi posledice tog suludog projekta osetili i ostali građani: – kako kroz dostupnost te vrste pravnih usluga, jer i laiku bi moralo biti jasno, da 93 izabrana notara, bez obzira ko ih je i po kom kriterijumu birao, ne mogu u razumnom roku da obave ono što je svakodnevno radilo 8.500 advokata, tako i kroz novu cenu tih usluga – ma koliko su se zagovornici ovog projekta, na čelu sa Ministarstvom pravde, trudili da dokažu suprotno, svaka ozbiljna računica je pokazivala da te usluge papreno poskupljuju, kako direktno – kroz plaćanje od strane korisnika, tako i indirektno – prelivanjem značajnih državnih prihoda poznatih pod imenom “pravosudni bgudžet” u prihod notara.

       Nažalost, ni to nije sve. Najopasnije u svemu je bio pokušaj uspostavljanja totalne kontrole nad pravosuđem ili još direktnije – podržavljenje pravosuđa. Počelo je to sa donošenjem novog Zakona o izvršenju i obezbeđenju kojim je uvedena kategorija privatnih izvršitelja na koje je prešao najveći deo poslova izvršenja sudskih presuda i drugih odluka, kako onih koje su obavljali sudovi koji su sprovodili izvršenja, tako i onih koje su obavljali advokati kao predlagači izvršenja. Ni sudovi ni advokati se nisu bunili što im se uzima značajan deo poslova, jer bez efikasne asistencije države, koja je bila apsolutno nedovoljna, ti poslovi su bili mučni i za sudove i za advokate, a ponajviše za same građane – klijente. Stoji činjenica da je sprovođenje izvršenja postalo efikasnije, što je i razumljivo jer privatni izvršitelji su faktički, kao i notari, neka vrsta državnih poslenika kojima su postale dostupnije poluge državne vlasti bez koje nema ni efikasnog sprovođenja donetih odluka. A onima koji teoretski dokazuju suprotno, poručujem – onog momenta kad privatni izvršitelji i notari iz naziva svojih firmi i pečata skinu ono – Republika Srbija i državni grb i kad se privatnim izvršiteljem ili notarom može baviti svako ko ispunjava propisane uslove, a ne samo onoj koga Ministar pravde imenuje svojim rešenjem (što znači da ga svojim rešenjem može i opozvati), ja ću smatrati da su oni državni službenici.

       Što se tiče sudija i tužilaca oni se još uvek osećaju frustriranim sa dve neuspele reforme pravosuđa, reizborima i izborima i oni valjda smatraju da je najbolje ćutati – koliko je meni poznato, za sve vreme protesta, samo je jedan sudija bio hrabar i javno rekao šta misli o protestu advokata, što jednostavno nije normalno, pa makar i samo građana radi koji bi sasvim sigurno cenili njihova mišljenja.

       Ispalo je da su u pravosuđu samo advokati “neposlušni”, a to ni jedna vlast – a ova posebno, ne toleriše, pa su smislili da kroz uvođenje notarijata u naš pravosudni sistem reše i problem advokature kao samostalne i nezavisne profesije. Ovde međutim odmah treba reći da nije tu problem notarijalni sistem. Notari, paralelno sa advokiatima, postoje bar u 90% civilizovanih zemalja sveta. U pitanju je notarijalni sistem ovakav kakav je kod nas smišljen, tako da pozivanje na taj argument predestavlja čistu zloupotrebu, a tom zloupotrebom su se koristili svi zagovornici ovakvog notarijalnog sistema. Advokati su jedno vreme smatrali da je tu u pitanju avantura mlađanog Ministra pravde u saradnji sa jednom grupom profesora pravnog fakulteta u Beogradu, pa su zato kao jedan od zahteva istakli i njegovu smenu, sve dok se nisu uverili da taj projekat podržava i Predsednik Vlade lično, jer da nije tako ni jedan presdsednik vlade ni jedne države ne bi dozvollio da mu jedna od tri grane vlasti – sudska, ne funkcioniše puna četiri meseca, pravdajući to istim argumentima kojima je to pokušavala da brani i pomenuta ekipa Ministarstva pravde. A bilo je tu svega i svačega – počev od tvrdnje da se 8.500 advokata odriče rada, prihoda, klijenata … a za sve to vreme plaća porez, zbog toga što sluša diktat jednog Miškovića – što je glupost koja ne priliči jednom predsedniku vlade, do javnog iznošenja lako dokazivih neistina.

       Bilo kako bilo, da se advokati nisu pobunili bar jedna polovina njih bi morala odmah da zatvori radnju, jer ne bi mogla da izdrži sinhronizovani udar koji bi nastao oduzimanjem većine klasičnih advokatskih poslova, uz istovremeno povećanje poreza i do 300%! Međutim, ni to nije sve – paralelno je započet i rad na donošenju Zakona o pružanju besplatne pravne pomoći u okviru jedinica lokalne samouprave kojim je u dobroj meri trebalo da bude okončano započeto. Odatle do uvođenja i advokata u sistem licenciranja, odnosno registracije putem imenovanja rešenjem od strane Ministra pravde, ne bi bilo dugog puta. A time bi i pravosuđe faktički postalo podržavljeno, što je dostignuće kojim – za sada, ne može da se pohvali ni jedna civilizovana zemlja sveta.

       Uostalom, zar neko veruje da bi država dozvolila da bude pobeđena od advokatskog esnafa da je bila u pravu. A pobeđena je najubedljivijim rezultatom. Nema tu nikakvih kompromisa kojima mašu Ministar pravde i dežurni poslanici vladajuće koalicije – svi zahtevi advokata su ispunjeni, sem zahteva za smenu Ministra pravde i to zato što su advokati istakli da i dalje ostaju kod tog zahteva, ali on nije uslov za prekid obustave rada.

       Advokati su ostali čvrsti do kraja – odbili su da obustave protest, dok se obećane promene ne usvoje i objave u Službenom glasniku. Zahtevali su i da njihova delegacija sa skupštinske galerije, prati rad Skupštine. Uz sve to ostali su i gospoda – Nisu reagovali na ekspoze Ministra pravde koji je braneći dogovoreni predlog sve vreme isticao da je u pitanju obostrani kompromis u kome nema ni pobednika ni poraženih, što jednostavno nije tačno – potučeni su do nogu. Nisu reagovali ni na gluposti koje su iznosili dežurni skupštinski glasnogovornici, poput onih da su u pitanju greške prethodne vlasti koje eto sad ova vlast mora da ispravlja, što takođe nije tačno. Nisu se poneli ni za opravdanim lekcijama koje je probuđena opozicija šakom i kapom delila vladajućoj koaliciji.

       I dobro je što su se tako poneli i ostali dostojanstveni. Ali zbog onih koji takav gest advokata tumače pogrešno i misle da i dalje zbog rejtinga stranke kojoj pripadaju i svog ličnog rejtinga mogu i dalje da govore svašta, sam ovo i napisao. I biću spreman da odgovorim na svaku pogrešnu tvrdnju te vrste.

       Advokati su bili u pravu!

DC, 22.01.2014.