Vasilije Kačavenda nije više vladika, iz zdravstvenih razloga – saopštio je Sinod Srpske pravoslavne crkve. Bliži detalji o prirodi bolesti i stanju njegovog zdravlja nisu objavljeni. Tim povodom oglasio se i naš proslavljeni režiser Emir Kusturica: „Uče nas da podržavamo paradu ponosa, a sad odjednom ne valja što je Kačavenda biseksualac.“ (Blic, 25. April 2013).

Tu sad nešto zbunjuje. Prvo, Crkva je rekla da je Kačavenda penzionisan iz zdravstvenih razloga a ne zbog svog seksualnog statusa, a drugo, građanstvo ne zna – nije pisalo u novinama, da je Kačavenda biseksualac. To bi mogli znati jedino oni koji su u to bliže upućeni pa ostaje da se proslavljenom reditelju veruje na reč.

No, ako prestanemo da se pravimo blesavi – ne dopada mi se citirana izjava Emira Kusturice. On je visoki intelektualac i svestan je ili bi morao biti svestan značenja takve izjave. Na osnovu mnoštva neveselih fakata, ne može se poreći dvoličnost Crkve povodom homoseksualizma. S jedne strane ortodoksno tvrdi stavovi, kvalifikacije i saopštenja povodom održavanja „Parade ponosa“, čiji se doprinos potonjim neredima i prouzrokovanoj šteti ne može sporiti, a na drugoj strani nečuveno blag odnos prema homoseksualizmu u sopstvenim redovima, daleko opasnijeg karaktera, jer homoseksualizam sam po sebi nije krivično delo, a ono što se stavljalo na teret i Pahomiju i Kačavendi jeste.

Nije Kačavenda postao homoseksualac, odnosno biseksualac – bio hetero pa se primio i na homo, nakon učenja o podržavanju parade ponosa, već obrnuto. A to što se stavljalo na teret Pahomiju i Kačavendi bi se u svim normalnim zemljama – zemljama u kojima se stranke koje pretenduju na vršenje vlasti ne udvaraju crkvi radi uvećanja svog biračkog tela posredstvom uticaja koji crkva vši na narod, tretiralo kao kažnjivo i da su heteroseksualni odnosi u pitanju, jer pedofilija i bludne radnje sa maloletnim osbama su krivična dela koja se ne vezuju za ovaj ili onaj seksualni status učinioca.

DC, 27.04.2013.