Da li su samo ucene u pitanju?

jul 2, 2018 u rubrici Opančarski dnevnik 2017

Vest da je delegacija sportskog društva Radnički iz Beograda posetila predsednika Vučića i da je on prihvatio da bude pokrovitelj obeležavanja stogodišnjice osnivanja tog sportskog društva, ne bi sama po sebi izazivala neku posebnu pažnju javnosti, jer navikli smo da Predsednik rado prihvata i daleko manje značajne te vrste aktivnosti, da u četvoročlanoj delegaciji Radničkog nisu bila i dva istaknuta člana Pokreta slobodnih građana Saše Jankovića – Rade Mirić, član Predsedništva i jedan bivši, a istaknuti član Dušan Duda Ivković, pa se s tim u vezi nameću i neka pitanja iz kojih bi se moglo zaključiti i da je u pitanju dobro osmišljen zajednički “poduhvat”.

Pre svega, prema podacima koji se mogu naći na internetu, SD Radnički je osnovan u aprilu 1920. godine, pa je u najmanju ruku čudno da je pomenuta delegacija, sa predlogom o pokroviteljstvu, posetila Predsednika čitave dve godine unapred – mi toliko unapred ne pripremamo ni odbranu od poplave, iz čega se može izvući jedini logičan zaključak da će fešta koja iz toga proizilazi biti i duga i berićetna. Predsednik je to na neki način već i najavio – da mu je ovim ukazana velika čast, a poznato je u nas “da kum nije dugme”.

Ja se sećam perioda i kad je fidbalski klub Radnički igrao u prvoj saveznoj ligi – neuporedivo kvalitetnijoj od ove današnje super lige, i kad je u košarkaškom klubu Radničkog igrao legendarni Radivoj Korać, popularni Žućko, ali opet, pitam se zar su u ovoj delegaciji morali da budu Rade Mirić i Duda Ivković. Ovaj prvi bi u najmanju ruku trebao da objasni svom predsedniku Saši Jankoviću, ortodoksnom čistuncu koji svugde i na svakom mestu ističe da sa Aleksandrom Vučićem nema i ne može biti apsolutno nikakve saradnje, dok je sa Dudom Ivkovićem kao popularnom javnom ličnošću stvar još čudnija, pogotovu ako se imaju u vidu njegovi javno deklarisani stavovi po tom pitanju, kako za vreme tako i prilikom izlaska iz pomenutog pokreta.

I tu sad dolazimo do poente ove priče – za vreme Dudinog aktivizma u Pokretu slobodnih građana, pominjan je i problem koji on ima sa legalizacijom nekretnina izgrađenih u naselju Mali Mokri Lug u Beogradu. Koliko se sećam on je tom prrilikom izjavljivao da je legalizacija tih nekretnina nesporna, ali da je postupak obustavljen posle njegovog intervjua NIN-u koji se vlastima nije dopao. Ja lično ne verujem da bi to mogao biti razlog eventualne promene njegovog političkog stava, ne zato što potcenjujem značaj tog životnog pitanja – čovek je čitavog života uspešno radio da bi sebi u srarosti obezbedio neki mir, pa pobegao iz gradske verve da na miru gleda svoje golubove kako lete, a košarkom se više ne bavi – bilo bi to neodgovorno i prema sebi i prema svojoj porodici, a sve zarad nekakvih političkih ideja u zemlji u kojoj se ne zna ko je gori, dal’ vlast dal’ opozicija, već i zato što je Mali Mokri Lug najveće divlje naselje na Balkanu, pa bi se onaj kome bi palo na pamet da počne sa njegovim rušenjem upustio u najveći projekat koji je u ovoj zemlji ikad preduzet. Pre bi se rušile vikend kuće Nikolića u savskom priobalju iz koga se Beograd snabdeva vodom nego Mali mokri lug, tako da ostaje dilema šta je u pitanju. Ljubav prema klubu u kojem sam počeo da se bavim sportom koji mi je toliko toga u životu doneo – mogu to shvatim, ali ne treba ni sa tim preterivati. Toliko jaka ljubav, zbog koje sam spreman da pređem preko svih svojih, javno izrečenih principa – ne verujem, bila bi to neka vrsta fetišizma.

I tu dolazim na jednu, priznajem, malo verovatnu pomisao. Poznato je onima koji se bave fudbalom da kod kupovine klubova postoje dve opcije – ili kupuješ “Mančester junajted” ili neki anonimni klub od koga želiš nešto da napraviš. Mi ovde nemamo “Mančester junajtede”, a i oni što su na njih nekad ličili su prezaduženi. U takvoj situaciji mu Radnički dođe kao virgo in takta – a klub svelte tradicije i imena. Sve drugo – jedanaest prosečnih prvoligaških igrača za početak je neuporedivo jeftinije od dugova onih većih. A dve godine su taman lep period da se sve to oposli – projekat je jako interesantan i verujem da se ni pokrovitelj ne bi obrukao.

Ostaje samo pitanje ko je koga tu zapravo zvao i naravno – još samo da se nađe odgovarajući kupac. A što se tiče Dude – znate ono svaki čovek ima svoju cenu. Za njega je u svakom slučaju sad kasno da se bilo čim pravda, jer pravdao se ne pravdao se isto mu se ‘vata. Ko će da mu veruje da će tokom dvogodišnjeg viđanja sa Predsednikom on ostati onaj stari Duda. A projekat je interesantan. Više me brine onaj drugi – Rade Mirić. Kako će on da se opravda kod svog predsednika Saše Jankovića.

Dragiša Čolić, 1.7.2018.