Daleko je Amerika – nastavak

avgust 11, 2015 u rubrici Opančarski dnevnik 2017

       Tu, nedavno, a pod naslovom “Daleko je Amerika“, pisao sam o politici svetskog žandarma Amerike u ovom delu sveta, naravno sve sa aspekta njenih nacionalnih i strateških interesa, pa sam taj napis završio rečima – I svi su ti američki projekti praćeni hiljadama žrtava koje se ne broje, jer u pitanju su američki nacionalni interesi, pa tako u svim delovima sveta. A Evropa – ona se utrkuje ko će da bude prva pratilja Mis Amerike u ovom delu sveta, po cenu svojih i nacionalnih i ekonomskih interesa. U tome se tradicionalno ističe Velika Britanija koja to mesto nerado prepušta drugima – otuda i ona bruka sa rezolucijim o Srebrenici koju sam gore pomenuo. A kolone izbeglica svakodnevno pristižu, kažu da ih je u Mađarskoj već preko 80.000, otuda Orban i podiže novi “berlinski zid” prema Srbiji. Grčka će da ih propusti i Makedonija i Kosovo i Bugarska. Do Srbije je lako stići, a odatle – Amerika je daleko.

       Moglo bi se sa dosta argumenata diskutovati o najnovijoj političkoj karijeri uznapredovanog Momira Stojanovića, bivšeg obaveštajca, ali kad je reč o toj delatnosti, tu mu se mora verovati. A on procenjuje, prema pisanju “Blica”, da bi “U Srbiji uskoro mogao da nikne centar za 400.000 azilanata, čitav jedan grad, pa se pita da li je to projekat Evrope za Srbiju. A u današnjem izdanju tog lista, još crnji naslovi: DOSIJE MIGRANTI – STIŽE NOVI TALAS IZBEGLICA – Cela Sirija protutnjaće kroz Srbiju – Početkom jeseni u najnovijem talasu izbeglica biće oni najsiromašniji građani koji će predstavljati bezbednosni, ali i zdravstveni izazov za Srbiju. Očekuje se da će kroz našu zemlju proći 5 miliona ljudi.   

       Ima li ikog ozbiljnog koji smatra da Srbija to može da izdrži, čak i u onoj najbezazlenijoj varijanti – da ti ljudi samo prođu kroz Srbiju. A mnogi će tu i ostati, jer Madjari podižu zid, a Francuska i Britanija, glavni pratioci Amerike u projektima „milosrdnih“ i sličnih anđela koji su i doveli do najezda ovih unesrećenih ljudi, protiv njih izvode vojsku – i ne sumnjam da će njihove nalete s uspehom i odbiti. A gde će onda ti nesrećnici – tamo odakle su pošli ne mogu. Koliko će njih ostati u Srbiji!?

       Nedavno smo čuli da su američki ambasador u Srbiji Majkl Kirbi i njegov kolega Majkl Devenport, ambasador Evropske unije za Srbiju, razapeli  šatore u Vladi Srbije – ne izlaze odatle. Sete li se da ponekad popričaju i o problemu izbeglica, ili samo o najsvetlijoj perspektivi – otvaranju pregovora za pristupanje Srbije Evropskoj uniji, a Amerika je daleko.

 Dragiša Čolić, 11.08.2015.