Demagogija ili glupost

jul 11, 2016 u rubrici Opančarski dnevnik 2017

       Ako pođemo od pretpostavke da naš premijer nije glup čovek – ja verujem da nije, onda je ono pozorište koje je pre neki dan napravio tako što je ceo dan primao građane koji su se prijavili u nadi da će im on rešiti probleme koje imaju demagogija i to ne ona obična – demagogija par ekselans!

       Kako javljaju mediji na prijem kod Predsednika se prijavilo 5.000 građana, od kojih su njih 90 imali sreću da budu primljeni. Iz toga već proističu neka pitanja, koja bi za Premijera morala biti značajna. Prvo pitanje je po kom kriterijumu je tih 90 srećnika odabrano, a iz toga i pitanje – zašto onih preostalih 4.910 nisu na vreme bili obavešteni – makar javnim obaveštenjem da neće biti primljeni, čime bi se izbegao cirkus koji se dešavao u strogom centru Beograda, ispred sedišta Vlade. Kažem cirkus jer to je opažaj spoljnog sveta, dok je za one koji su bezuspešno čekali to bilo neviđeno maltretirtanje. Objektivno rečeno, ni jedno ni drugo nije prijatno, a kako rekosmo gore – Premijer nije glup čovek, pa iz toga sledi pitanje – Zašto je on to napravio?

       Pošto ne mogu da nađem ni jedan logičan odgovor, ostaje da je Premijer to svesno napravio radi svoje lične promocije – Ja ću da rešim vaše probleme! To kod građana koji su njegova ciljna grupa ostavlja snažan utisak, dok kod onih drugih – mislećih ljudi, do kojih Premijeru očito nije stalo, ostavlja sasvim suprotan utisak.

       Svi ti ljudi koji su odlučili da pođu kod Predsednika, kao i mnogostruko veči broj onih koji imaju iste probleme, ali nisu se odlučili na taj korak, su svoje probleme trebali da rešavaju u institucijama sistema – pravosudnih, policijskih inspekcijskih i drugih organa. Pretpostavka je da su to i učinili, jer ko bi se obraćao Ptredsedniku Vlade, ako to redovnim putem kod nadležnih organa nije ni pokušao. Ostaje dakle, da oni nisu zadovoljni radom institucija – bilo zato što nisu zadovoljni njihovom odlukom, bilo zato što nisu zadovoljni brzinom rešavanja njihovih problema.

       Kome se oni ustvari žale – onome ko je i nadležan da organizuje rad institucija. I, šta se sada očekuje da Predsednik preduzme – da naredi donošenje drugačije odluke ili da se njihovi predmeti prekoredno rešavaju. Ni jedno ni drugo nije dozvoljeno. Mnogo bi se pravnih manjkavosti moglo naći u slučaju da Premijer tako postupi, od kojih bi neka mogla da se karakterišu i kao protivustavna.

       U svakom organizovanom obliku društva ima nezadovoljnih. Ako govorimo o problemima građana za koja pretpostavljamo da su bila predmet nezadovoljstva, kako onih koji su imali sreću da budu primljeni kod Predsednika, tako i onih koji nisu bili te sreće, u ozbiljnim državama obično postoje kancelarije koje se tim pitanjima bave kao stalnim radom. Tu se vrši trijaža zahteva nezadovoljnih građana sa aspekta njihove opravdanosti, a onda se nakon toga i na bazi toga preduzimaju odgovarajuće mere u cilju unapređenja rada institucija – preko Vlade, odnosno resornih ministarstava i ostalih nadležnih organa, a ne ovako na bazi dobre volje, svenadležnog Premijera.

       Dakle, u pitanju je čista demagogija. Ima i dosta viceva o tome, ali na žalost nije vreme za viceve.

Dragiša Čolić, 11.07.2016.