Guverner (ne)će odgovarati ako banke oštete građane – nastavak

16 maja, 2015 u rubrici Opančarski dnevnik

       Prema Zakonu o narodnoj banci Srbije, NBS obavlja kontrolu zakonitosti poslovanja banaka. Prema propisima, ta kontrola je stroga i sveobuhvatna. Oni koji rade u poslovnim bankama, lizing firmama ili osiguravajućim kućama znaju kako to izgleda – potrebna je saglasnost NBS-a za svakog člana upravnog ili nadzornog odbora a podaci koji se radi dobijanja te saglasnosti traže se ne mogu uporediti ni sa jednom drugom funkcijom u zemlji.

       Postoji i odluka kojom se propisuje način vršenja kontrole banaka – Odluka o bližim uslovima i načinu vršenja kontrole banaka i posebne revizije banke. Ovom odlukom je propisano sve, detaljno – kontrolom banaka Narodna banka Srbije ceni sigurnost i stabilnost poslovanja banke, a naročito: “finansijski položaj, poslovnu politiku i strategiju banke, odnosno uticaj promena u poslovnoj politici, strategiji ili obimu poslovanja banke na njen finansijski položaj i rizični profil”, “adekvatnost upravljanja bankom i organizacionu strukturu, kao i adekvatnost i pouzdanost sistema unutrašnjih kontrola banke”, “da li banka posluje u skladu sa Zakonom i propisima Narodne banke Srbije donetim na osnovu Zakona, kao i sa standardima opreznog bankarskog poslovanja”, ….. pa zatim: da kontrolu banaka Narodna banka Srbije vrši posredno i neposredno, da se pod nepravilnostima u poslovanju banke smatra postupanje banke suprotno standardima opreznog bankarskog poslovanja, odnosno na drugi način koji ugrožava njen bonitet, …. pa mere koje je NBS ovlsašćena da preduzima  kada je verovatno da će, između ostalog usled toga što se njeno finansijsko stanje brzo pogoršava, uključujući pogoršanje likvidnosti, sve veći nivo zaduženosti, nenaplativih kredita ili koncentracije izloženosti, banka uskoro postupiti suprotno odredbama Zakona, propisa Narodne banke Srbije ili drugog zakona i/ili propisa.

       A vraćajući se na ono od čega smo pošli, propisana je i odgovornost Narodne banke Srbije, njenih funkcionera i svih ostalih zaposlenih u toj banci za štetu koja nastane u obavljanju poslova kontrole – oni će odgovarati samo ako se dokaže da su postupali namerno ili iz krajnje nepažnje (po starom – pre donošenja odluke Ustavnog suda da takva odredba nije u skladu sa Ustavom), odnosno ako se dokaže da nisu postupali u dobroj very (sada – posle donošenja pomenute odluke Ustavnog suda).

       Interesantno je napomenuti da je po donošenju navedene odluke Ustavnog suda, dopunjen i Zakon o bankama novom odredbom koja do tada u tom zakonu nije postojala – član 9a – “Odgovornost za štetu nastalu vršenjem dužnosti utvrđenih ovim zakonom”, koji glasi:

       “Narodna banka Srbije, zaposleni u Narodnoj banci Srbije, lica koja je Narodna banka Srbije imenovala za privremene upravnike ili posebne upravnike, kao i druga lica koja po rešenju Narodne banke Srbije ili na osnovu ovog zakona u postupku kontrole ili restrukturiranja banke vrše dužnosti utvrđene ovim zakonom – ne odgovaraju za štetu koja nastane vršenjem tih dužnosti, osim ako se dokaže da nisu postupali u dobroj veri.

       Lica iz stava 1. ovog člana ne mogu odgovarati za štetu iz tog stava ni nakon prestanka radnog odnosa u Narodnoj banci Srbije, odnosno prestanka vršenja dužnosti.

       Narodna banka Srbije snosiće troškove zastupanja zaposlenih u Narodnoj banci Srbije u sudskim i upravnim postupcima pokrenutim u vezi s dužnostima koje ti zaposleni obavljaju na osnovu ovog zakona.

       Narodna banka Srbije snosiće troškove iz stava 3. ovog člana i licima kojima je prestao radni odnos u Narodnoj banci Srbije.

       Troškove zastupanja privremenog upravnika snosiće banka, troškove zastupanja posebnog upravnika snosiće banka u restrukturiranju, a troškove zastupanja članova organa upravljanja ili rukovodilaca pravnog lica iz člana 128n stav 1. ovog zakona ovo pravno lice”. ….

       Zaštitili su dakle sve, ne samo one u NBS-u (Zakonom o narodnoj banci Srbije), već sada (Zakonom o bankama) i sve one koje je NBS po bilo kom osnovu imenovala za obavljanje određenih funkcija u poslovnim bankama.

       A onda, obratite pažnju na zadnji stav, gore pomenutog novodonetog člana 9a:

       “Ako je u odgovarajućem postupku pravnosnažnom odlukom utvrđeno da su lica iz stava 1. ovog člana pričinila štetu iz tog stava namerno ili krajnjom nepažnjom, ova lica su dužna da Narodnoj banci Srbije, odnosno banci ili pravnom licu iz stava 5. ovog člana nadoknade troškove zastupanja iz st. 3. do 5. ovog člana, kao i iznos isplaćene štete u skladu sa zakonom”.

       Ovde se umesto pojma “dobre vere” ponovo vraćaju na pojam “namerno ili krajnjom nepažnjom”, onaj isti pojam koji je Ustavni sud proglasio neustavnim, samo ne u ovom, već u onom drugom zakonu – Zakonu o narodnoj banci Srbije.

       A zašto? Zato što se može desiti da neko potegne tužbu za naknadu štete iz onog vremena kad je na snazi bio taj pojam, pa što je sigurno, sigurnio je! Zaštićeni su kao američki vojnici na ratu u Iraku i drugim egzotičnim delovima sveta. Šta god da učine, ne odgovaraju!

       I ne samo to, Narodna banka Srbije – svima njima, za slučaj da ih neko ipak tuži, pokriva sudske troškove i troškove zastupanja (advokatske troškove) što je važno napomenuti zbog toga što u ovoj zemlji “isterivanje pravde” na sudu, zbog visokih sudskih taksi i troškova zastupanja – a u situaciji kad sporovi traju godinama, postaje privilegija bogatih. Ako se tome dodaju i oni, popularno nazvani “kontroverzni” koji i ne pokušavaju da pravdu traže na sudu – obično se kao “opomena pred tužbu” puca u noge, često i bez opomene, onda dolazimo do zaključka – ni više razloga za tužbu, ni manje tužbi.

       A ako tome dodamo da sve više naših građana traži pravdu kod suda za ljudska prava u Strazburu, gde ovakva filozofija propisa ne prolazi, dolazimo do zaključka da će Srbija uskoro biti ne samo na čelu država iz kojih dolazi najviše klijenata tome sudu – što proporcionalno broju stanovnika već jesmo, već i po broju izgubljenih sporova. Dakle sve te troškove će snositi Narodna banka Srbije, odnosno država Srbija, razume se na teret poreskih obveznika – kako onih koji imaju tako i onih koji nemaju para da vode svoje sopstvene sporove.

* * *

       I sad konačno dolazimo do razloga zbog čega pišem nastavak ove priče. Narodna banka Srbije je konačno odlučila da započne kontrolu poslovanja Univerzal banke – doduše malo kasno, jer banka je u međuvremenu bankrotirala, ali bolje ikad nego nikad. Elem izrekla je visoke milionske kazne članovima Upravnog odbora koji su odobravali kredite firmama za koje su znali ili morali znati da ih njihovi vlasnici niti hoće niti mogu da vrate.

       Kazne su izrečene svima sem dvojici – Nebojši Divljanu, jednom od vodećih akcionara, koji se protivio odlukama Upravnog odbora i Narodnu banku upozoravao na nezakonito ponašanje rukovodstva (što je razumljivo) i Milenku Dželetoviću iz SNS-a zbog kratkog vremena provedenog na funkciji u Univerzalu (od aprila 2013) – u obrazloženju se ne navodi koliko je kredita u tako “kratkom” vremenskom periodu odobreno.

* * *

       Gospodine Vučiću, obraćam se Vama – Predsedniku države ne vredi, jer on je, sem uspešne uloge naprednog domaćina, šta god to u ovoj zemlji značilo, koji brzo unapređuje svoje domaćinstvo i domaćinstva svojih najbližih,  rodonačelnik nekih pojava kojih bi svaka zemlja koja pretenduje da bude država u pravom smislu te reči trebala da se kloni – počev od kontroverznog obrazovanja, bespravne gradnje, netransparentne industrijske proizvodnje alkoholnih pića, odbijanja da da bilo kakve odgovore o brzom uvećanju imovine, svoje i svojih i čitavog niza čudnih istupanja u odbrani pobrojanog. Dakle obraćam se Vama koji se, kako nedavno reče Vaš prethodni šef čiji ste lik do nedavno nosili na grudima, razlikujete od onog prethodnog – on voli da unapređuje svoje domaćinstvo, a Vi svoju vlast, sa sledećom porukom – do god budete govorili jedno a radili drugo, do god budete imali selektivni pristup kako u donošenju tako i u primeni propisa, do god,uvereni u svoju nedodirljivost, budete govorili – ne dam toga i toga, uzmite mene, do god budete vodili populuističku politiku, a pritom govorili – narod je na izborima rekao svoje, nikada nećete biti prihvaćeni i od onog drugog dela društva koji se obično naziva srednja građanska klasa, a Vi biste kao imntelektualac – pravi a ne jedan od ovih novokomponovanih, morali znati šta to znači i kuda to vodi. I Slobodan Milošević je imao podršku populusa koja je kako je objavljivano išla i preko 90% podrške birača, pa mu ni to nije pomoglo da doživotno vla

Dragiša Čolić, 16.05.2015.