Bože, kako se ovaj Srbin razlikuje od nas ostalih Srba! Naravno, o Novaku Đokoviću je reč. Ne govorim o njegovim sportskim rezultatima – najbolji na svetu već treću godinu za redom u jednom od najgledanijih sportova, u eri teniskih veličina kao što su Federer i Nadal. Već dva puta proglašavan za sportistu godine u svetu. U individualnom sportu, oči u oči sa protivnikom, što nije isto što i u kolektivnim sportovima. Tamo si među svojima, trema te trese ali nisi sam. Ovde ni trener ne sme da ti priđe i pomogne, ni savetom. A ti u grotlu okružen desetinama hiljada navijača koji urliču navijajući za svog izabranika, možda i za tebe ali ti to ne razabiraš. Pa onda pomisao i na milione onih koji širom sveta zavaljeni u svoje fotelje navijaju za jednog od vas dvojice.

       A u publici – svetske face, sportisti, glumci, estradni umetnici svih fela, jer finale masters turnira je, a to je događaj dana u svetu – došli da te prate, tebe i tvog protivnika, da se zabave, da budu viđeni.

       Među njima, juče u finalu mastersa u Rimu, u svečanoj loži tik pored terena, Nikolo Pjetranđeli, bivši teniski as, sada u ulozi najvišeg zvaničnika tog turnira, koji po završetku meča pobedniku treba da uruči pehar. Ne krije svoje simpatije prema Federeru, čak ni iz razloga uloge koja mu je poverena. I Novak sve to izdrža i pobedi Federera. Malo je reći ubedljivo, no rekoh neću o samoj igri.

       Svečani deo, uručenje nagrada, postrojene zvanice. Silazi i Pjetranđeli da pobedniku uruči pehar. Najpre, kako je red, prozivaju Federera. Pjetranđeli mu čestita i upušta sa sa njim u priču koja prevazilazi uobičajeni protokol – te više od 90% gledalaca je navijalo za tebe, te dođi nam opet, te dođi i kroz deset godina …

       Prozivaju i pobednika. Novak kao pristojan čovek ne želi da prekida priču, čak uz smešak prinosi i svoj mikrofon, da se bolje čuje. Fedeerer, pokušava da se izvuče – ruku na srce, njegovi rezultati u tom sportu su još uvek neprevaziđeni i teško da će ikad i biti. Mnogo je jak, kaže za Novaka … a Pjetranđeli ne popušta, čak se nekako i nepristojno obraća samo Federeru, ignorišući ostale. U tom momentu u meni proradi Srbin – poželeh da mu Novak nešto odgovori u ime onih “10% navijača” koji nisu navijali za Federera.

       A Novak, kad dođe na red, mirno i dostojanstveno se obrati svima – i zvaničnicima i publici, na jasnom, poznavaoci kažu i perfektnom italijanskom jeziku. Svima – i onim 90% koji su, kako reče Pjetranđeli navijali za Federera i onim 10% koji su navijali za njega. Zahvaljuje im se i obećava da će opet doći, jer to je jedan od njegovih najmilijih turnira koji evo osvaja već četvrti put … Federer nije ni jednom! – to ja kažem, a ne Novak.

       Volim, kad Novak pobedi na nekom od većih turnira da ispratim te svečanosti. Da ga gledam, rađe nego na terenu. Tamo strepim, sa gladijatorima igra. Vavrinka je na ovom turniru pobedio Nadala, Federer Nadala, a Novak Federera. A tek njegovo dostojanstveno obraćanje auditorijumu posle takvih pobeda. To ne propuštam – onomad je govorio na francuskom, pre toga na engleskom, španskom, kineskom … navukao sam se na to jer bilo je i prilike. Ovo je 24-ti masters koji je do sada osvojio, da ne pominjem i,  koliko se sećam, 8 grend slem turnira. U tim momentima se osećam kao Srbin, pred nekim velikim čovekom, a Srbinom.

Dragiša Čolić, 18.05.2015.