Predsednik države i predsednik vlade primili su 14. avgusta 2013. predstavnike Srba sa Kosova i Metohije. Tema sastanka su bili lokalni izbori koji u sklopu potpisanog Briselskog sporazuma treba da budu održani na Kosovu.

Izveštaji sa tog sastanka su prilično šturi, naročito od strane pomenutih državnih zvaničnika, pa ostaje da o tome nagađamo i zaključujemo na osnovu posrednih informacija koje učesnici tog sastanka saopštavaju.

Prvo što pada u oči je da je delegacija bila sastavljena od strane predsednika opština sa severa Kosova. Predstavnici Srba iz ostalih delova Kosova nisu bili prisutni. Njih je, kako proizilazi, zastupao Milan Ivanović, predsednik Srpskog nacionalnog veća. Oni su, već na samom početku sastanka saopštili državnim zvaničnicima da je većina Srba na Kosovu protiv izlaska na birališta. Kod tog stava očito su ostali i po završenom sastanku. To se da zaključiti na osnovu izjave koju je Milan Ivanović dao medijima, a čini se da će kod tog stava ostati i dalje, jer šta se drugo da i očekivati ako pomenuti najviši državni zvaničnici tim povodom izjavljuju da će država ostati uz svoj narod, kakva god njihova odluka bude bila.

Naravno da svaka država mora da stoji iza svog naroda, to ne mora ni da se kaže, ali se čini da takva izjava data u trenutku upravo završenih očito neuspešnih razgovora može drugu stranu samo da učvrsti u dosadašnjem stavu, pa se postavlja pitanje da li je to bilo uputno i naglašavati, te s tim u vezi i pitanje o stvarnoj želji pune implementacije Briselskog sporazuma.

Dalje se, predstavnicima državnog vrha, u ime ostalih građana Srbije, mora postaviti i pitanje bližeg značenja takve izjave. Na primer, da li će ostali građani i dalje plaćati, za svoje postojeće ekonomske mogućnosti enormna sredstva, koja odlaze na Kosovo tim istim predstavnicima koji ne žele da sarađuju u realizaciji državne politike usvojene od strane republičkog parlamenta u ime svih građana Srbije. Sudeći po izjavi Aleksandra Vulina, šefa kancelarije za Kosovo – hoće, jer kako drugačije tumačiti njegovu izjavu da ni jedno radno mesto neće biti izgubljeno, a znamo da je u pitanju i ogroman broj izmišljenih radnih mesta, koja sama sebe ne izdržavaju pa će to neko morati i dalje da plaća. A ako je to tako, ko je i kada gospodinu Vulinu dao ovlašćenja da takva obećanja u ime države daje. Još ako se tome dodaju i njegove nebulozne uzjave o ovozemaljskoj i nebeskoj Srbiji, pa sve to u uniformi skrojenoj po sopstvenom šitu – crna košulja sa nekakvim činovima, onda sve to počinje da liči na već viđeno.

Zatim, pošto bi bojkot izbora, doveo u pitanje implementaciju Briselskog sporazuma sa svim posledicama koje bi iz toga mogle proizaći, što će se sasvim sigurno odraziti i na bezbednost srpskog življa na Kosovu – ne samo na Severu, dokle će ići pomenuta izjava? Da li će biti ponovne mobilizacije za odbranu Kosova, da li će biti novog egzodusa sa Kosova, te kako bi se sve to moglo odraziti na Srbiju kao zemlju i njeno stanovništvo u celini.

DC, 16.08.3013.