Jevrosimović
26 marta, 2013 u rubrici Kolumne
Veselin Jevrosimović je uspešan mlađi čovek – relativno mlađi, imajući u vidu šta je sve u životu postigao, vlasnik firme Com Trade Group – vodeće firme u regionu iz oblasti informacione tehnologije i vlasnik portala Telegraf – savremenog informacionog portala, koji uz informacije pruža mogućnost da te informacije budu podeljene i sa korisnicima društvenih medija.
Gospodin Jevrosimović je pametan, vredan i učen čovek – kako piše u njegovoh biografiji, diplomirao je menadžment na američkom univerzitetu Florida.
Gospodin Jevrosimović je i zdrav čovek – u mladosti se bavio atletikom, pa je i tu dospeo do državne rešprezentacije, a bio je i šampion Univerzitetske lige u skoku motkom. Valjda je to i zasluga što je očigledno i borac, što je sportskog duha i što je sve to postigao u sportskoj i fer borbi, jer da nije tako sigurno bi se već našao neko od dežurnih patriota „da ga stavi u novine.“
Da, zaboravio sam da kažem, Gospodin Jevrosimović je i tajkun! Takvim ga smatraju oni što ne znaju ni šta ta reč znači, ali su čuli da je to nešto ružno i nepoželjno u ovoj zemlji, i – tu nastaju njegovi problemi. U subotu 23.03.2013 godine, ujutru oko 5 sati, bačene su na njegovu kuću dve bombe. Na terasu, neposredno pored sobe u kojoj je spavala njegova dvanaestogodišnja ćerka. Dve bombe, za slučaj da ona prva ne eksplodira!
Kome je ovaj čovek mogao da se zameri? Sve što je stekao, stekao je svojim radom. Niti posluje, niti se druži sa licima iz kriminalnih krugova. Nije trgovao ni naftom, ni cigaretama. Nije ni piramdalne banke osnivao. Nije koristio povoljne državne kredite, a ni bankarske – koje nije vraćao. Nije se obogatio devedesetih – tad se školovao, od čega će se tek kasnije obogatiti.
Kome može da smeta? Mnogima! Ovo je zemlja poremećenog sistema vrednosti. – Ne dirajte mi Cecu, mamu vam jebem!, uzvikuje Aca Lukas na koncertu u prepunoj Kombank areni, dok užagrena masa klikće u znak odobravanja. A Jevrosimović? Ko mu jebe mater! Ovo je zemlja, zavidnih ljudi, a najviše zavide oni koji nemaju ni snage ni volje da išta urade – sem da zavide i bace pokatkad poneku bombu na one kojima zavide. Po svom meraku, ili po meraku nekih drugih, kojima se ovaj čovek zamerio. A ti drugi su još opasniji od onih prvih. Oni, svojom voljom, ovaj sistem vrednosti i promovišu – činjenjem ili nečinjenjem, sve jedno, jer Jevrosimoviće treba čuvati, u nacionalnom interesu.
Inače, Gospodina Veselina Jevrosimovića lično ne poznajem. Nisam imao čast ni da ga sretnem. Ni njega ni Novaka Đokovića, jer takvi se retko sreću. A navijam za njih!
DC, 26.03.2013.