Jutka, mi te volimo …

mart 16, 2019 u rubrici Opančarski dnevnik 2017

Drage dame – i ženske i muške (u daljem tekstu: Drage dame), svakako ste čule za onog Milutina Jeličića, zvanog iz milošte Jutka, predsedniku Opštine Brus – gradića udaljenog jedva 200 kilometara od Beograda, koji je imao tu nezgodnu narav da spopada žene, pa je tako samo jednoj od njih sedam koje su ga tužile, za dve godine poslao 15.000 lascivnih poruka, pa čak – kako javljaju mediji, „pokušao na silu i da ostvari fizički kontakt s njom“.

Dobro, znam da znate, opravdano ste digle glas ne samo protiv pomenutog Jutke, već u sklopu toga i protiv zlostavljanja žena uopšte, suđenje je u toku, videćemo šta će sud o tom slučaju reći.

A da li ste, drage dame, opet u sklopu gore pomenutog slučaja, čule da se ovih dana u Brusu održavaju mitinzi žena iz Brusa u znak podrške nesrećnom Jutki kome se eto sudi samo zato što voli žene. Gde ste sa svojim stavom ocene takvih skupova – osude ili podrške?, nisam ništa čuo o tome.

* * *

Drage dame, ovih dana se osulo drvlje i kamenje na Sergeja Trifunovića koji je 8. Marta, na svečanosti povodom dodela nagrada za „Podršku feminističkim politikama“ bio u društvu čoveka koji je fizički napao dobitnicu nagrade Kseniju Radovanović, koja je potom taj incident digla i na međunarodni nivo u intervjuu koji je dala nemačkom listu „Dojče vele“. Opravdano, šta će on na tom performansu, a ako je već došao onda kao novopečeni političar mora i da vodi računa s kim se druži.

Drage dame, feministkinje, da li je pripadništvo tom pokretu nespojivo sa pokretom protesta građana na kome je Sergej Trifunović jedan od zapaženijih aktera, te ako je već došao na vašu svečanost, mogle ste – za početak, pre nego što je došlo do incidenta, tako i da mu priđete a ne da se slavodobitnica Ksenija Radovanović, prkosno šeta pored njih, na način koji je tu prisutnu budalu, kako izveštavaju mediji, izazvao da reaguje – Šta gledaš gusko!, na šta je ova – Ksenija Radovanović u ulozi guske, a u skladu sa principima feminističkog pokreta, reagovala tako što je „ostatak vode koji joj se zatekao u čaši koji nije stigla da popije“ prolila na kosu pomenute, a nepoznate budale (u daljem tekstu: siledžija).

Dalje je sve u detalje poznato – i udarac u glavu i naočare koje su spale … Sam „udarac u glavu“, njegova vrsta i intenzitet nisu detaljnije opisivani, što me kao neutralnog posmatrača takođe interesuje, jer gledajući kasnije tog badžu bilo bi za očekivati da je KR nakon tog udarca u glavu „popila patos“, o čemu štampa, radija i televizije, domaće i inostrane, ništa ne javljaju.

Da sam advokat tog siledžije, a rekoh da nisam, pitao bih koja je to vrsta vode koja se nepopijena zatekla u čaši bila, koliko je KR visoka, a koliko pomenuti siledžija, te da li je KS imala pri sebi neku hoklicu pomoću koje je uspela da se uzdigne toliko visoko da siledžiji tu tekućinu prolije po kosi, a ne po licu, recimo.

Znate, ponosna dobitnice pomenute nagrade, kad se na nekom sportskom meču pofrkaju dva učesnika iz protivničkih tabora sudija podeli crvene kartone i jednom i drugom, a vi ovde ne dobiste ni žuti – sem dodatnog međunarodnog priznanja za doprinos feminističkom pokretu.

Da, uzgred, zaboravih da pitam – ko to vas feministkinje u ovom društvu sprečava da ispoljavate ta svoja ubeđenja, naravno ne i da ih javno iskazujete sa čašom neispijene tekućine – koja god da je u pitanju, a ne čuh da sličan pokret postoji i u muškom svetu, već samo termin o tzv. rodnoj ravnopravnosti, koju ovde, da budem iskren, ne videh.

* * *
Drage dame, dolazi proleće, a sa njim i parada ponosa koja pripadnike i simpatizere LGBT populacije čini ne samo ponosnim već i srećnim! Šiju se kostimi izazovnih kreacija – ludilo jedno, euforija na pomolu.

Meni, staromodnom i ne-naprednom čoveku, nikako nije jasna jedna stvar. Kad bi se tako odeveni pojavili na televiziji, makar i u nekom sasvim drugom kontekstu, filmu na primer, odmah bi na ekranu istrčalo upozorenje da to nije preporučljivo za videti deci ispod 12 godina starosti, koja imaaju tu ružnu naviku da zajedno sa odraslima u kući gledaju filmove, dok na drugoj strani takvo upozorenje se ne objavljuje za vreme javnog defilea parade ponosa, što priznaćete deluje pomalo licemerno.

A kad smo već kod toga da pitam i to kako biste vi, pripadnici LGBT populacije, reagovali kad bi nekim mačo momcima palo na pamet da organizuju sličnu paradu ponosa i prošetali se gradskim ulicama onako isto odeveni kao i vi sa strejt uzdignutim alatom – zar vi niste za punu ravnopravnost? I borite se za tu ravnopravnost – u društvu, na poslu, svuda gde smatrate da je to svrsishodno i potrebno. Ovo kako radite je čista perverzija.

Drage dame – i muške i ženske, jebite se, ko vam brani.

Dragiša Čolić, 16.3.2019.