Pre desetak dana je uhapšen Goran Perčević, vlasnik „Interkomerca“ – zato što je ojadio Univerzal banku uzimanjem kredita koje nije vraćao, juče  je, pri pokušaju bekstva, uhapšen Miroslav Bogićević, kralj šabačke regije, vlasnik mnogih firmi od farmacije do rudnika, zajedno sa ekipom asistenata iz Privredne banke Beograd i drugih banaka – zato što je ojadio mnoge banke uzimanjem kredita koje nije vraćao, pre dve godine je pohapšena ekipa koja je ojadila Agrobanku – davanjem kredita koji nisu vraćani, priča se da je na redu Srpska banka, Razvojna banka Vojvodine …

       Oduvek sam se pitao kako opskurni likovi – ne mislim tu samo na Perčevića i Bogićevića, u našim uslovima postaju „tajkuni“, kako ih mi iz milošte zovemo (tycoon – bogat i moćan, uticajan poslovni čovek ili industrijalac), a ustvari radi se o gomili hohštaplera – čast izuzecima, koji su svoj „prvi milion“ stekli u ne tako davnim smutnim vremenima, da bi potom, tako moćni i uticajni, jednostavno uzimali, daleko bilo – krali!

       A ako se pođe od te teze da oni ne kradu, već uzimaju, nužno se nameće pitanje šta im se daje, ko im to daje i zašto im daje. Ni na jedno od navedenih pitanja nije teško odgovoriti. Najviše vole kredite milionske vrednosti, pa im se to i daje, daju im visokopozicionirani rukovodioci banaka, a zašto im se to na takav način daje – to treba istraga da utvrdi.

       Pomenuh gore visokopozicionirane rukovodioce banaka. Znate li vi koje uslove treba neko da ispuni da bi postao ne samo jedan od rukovodećih lica u banci već i član upravnog, izvršnog, nadzornog i drugih upravnih i kontrolnih odbora ili pododbora banke. Njihova imena sa kompletnom stručnom i radnom biografijom, kompletnom imovinskom kartom – od nekretnina do kola i brojevima tekućih računa kod svih banaka, kako u zemlji tako i u inostranstvu, moraju biti dostavljeni Narodnoj banci Srbije najpre na prethodnu saglasnost, a potom i na konačnu verifikaciju. Najmanje jedna trećina članova upravnog odbora banke moraju biti lica nezavisna od banke.

       Znate li koje sve izveštaje poslovne banke moraju da dostavljaju Narodnoj banci Srbije. Pogledajte Odluku o izveštavanju banaka – od pregleda najvećih akcionara banke i izveštaja o strukturi problematičnih kredita, do konsolidovanih bilansa stanja i uspeha – 23 razna izveštaja! Pa kako je moguće da kod tolikih izveštaja niko ne primeti šta se dešava sa davanjem kredita i to u dužem vremenskom periodu – daju se obezbeđenja na bazi rudne jalovine u kojoj navodno ima na tone zlata, na bazi nekretnina problematičnog vlasništva …. U slučaju uhapšenog Perčevića se piše da je dato 34 takva kredita, kod Bogićevića da kreditna zaduženja njegovih firmi iznose oko 450 miliona evra, da su krediti davani firmama istog dana kada su i osnivane …

       Kako se vidi, na udaru su tzv. srpske banke – banke osnovane domaćim kapitalom, uglavnom one u kojima je i država akcionar – da razočaram dežurne patriote, ne zato što ih neko mrzi već zato što ih neko voli jer od njih šakom i kapom dobija kredite na opisani način. A vole ih domaći “tajkuni”, jer su oni koji im takve kredite odobravaju iz gore navedene izvorne definicije tajkuna, upamtili samo ono – moćni i uticajni.

       Da li neko čita pomenute izveštaje. Čemu oni služe? Čemu toliko “lepih” propisa kojima se dičimo, ako je od svih njih svrsishodnija jedna dobra kontrola. A kad je o kontroli reč ne jednom sam se, kao advokat, uverio da ona i te kako postoji – prema onima koji nisu uticajni i moćni.

       Da li znate šta je još zajedničko za tajkune – ove o kojima ovde pričam. Oni su i najveći poreski dužnici. I tu država ima različite aršine. Jedan prema ovim svojim miljenicima koji po osnovu poreza duguje milione evra ili milijardi u dinarima ako vam to lepše zvuči, a drugi prema onima koji zakasne par dana da plate porez na stan u kome žive – tu smo čak i unapredili propise. Pored kamate od 18,6% može da vas zapadne i novčana kazna koja višestruko premašuje iznos dugovanog poreza. Postoje, doduše, među njima i neke razlike. Tako na primer, dok je Perčević bio nekoliko puta proglašavan za privrednika godine, Bogićević je slično priznanje doživeo samo jednom, ali za privrednika decenije.

       No, da se vratim na Narodnu banku Srbije i njenu ulogu u ovome što nas je snašlo – a tek će da nas snađe kad gubici banaka padnu na sve nas. Slušam guvernerku Narodne Banke Srbije, Jorgovanku Tabaković i pitam se da li je jedina uloga Narodne banke zaštita od inflacije, odnosno svakodnevna prodaja državnih rezervi u cilju održavanja veštačke vrednosti dinara. Po Zakonu o narodnoj banci Srbije ta banka vrši i kontrolu zakonitosti poslovanja banaka. U čemu se sastoji ta kontrola ako se nekontrolisano odobravanje kredita bez vraćanja dešava u dužem vremenskom periodu. Koja je uloga rukovodećih struktura banaka za koje, pre imenovanja njihovih članova, tražite one silne podatke. Sećam se, u slučaju Agrobanke, kad je uvaženi profesor, pisac udžbenika iz oblasti privrednog prava – dakle čovek koji i te kako zna koja je uloga upravnih odbora, kao jedan od nezavisnih članova Upravnog odbora,  javno objašnjavao kako njihova uloga nije bila da se mešaju u odobravanje kredita. Pa u čemu se onda sastoji njihova uloga kao punopravnih članova Upravnog odbora.

       Gospođo Jorgovanka, sve je to uzelo toliko maha, a kako rekoh, najgore dolazi kad svi ovi krediti dođu na naplatu. Biće to mnogo više od ovih 10% koji se uzimaju od plata i penzija – da ne zamirišu jorgovani u nevreme.

       Poslednja vest – “Premijer Aleksandar Vućić rekao je juče, povodom hapšenja Bogićevića, da je jasno da su u sprezi banaka i tajkuna u činjenju krivičnih dela bili i političari ali da će se njihova imena znati kada neko od uhapšenih progovori.“ („Blic“ 26.11.2014.).

       Prema definiciji, mafija se definiše upravo kao sprega kriminala i države. Ako političari predstavljju državu, onda je to to. Treba još samo da sačekamo da uhapšeni progovore. Ako ne progovore, nikom ništa, nije mafija u pitanju.

DC, 26.11.2014.