Medijski autizam kao opšta pojava

maj 21, 2018 u rubrici Opančarski dnevnik 2017

Nezadovoljan načinom na koji je na televiziji N1 nedavno vođen intervju sa Draganom Đilasom, obratio sam se pre neki dan toj televiziji, javno preko fejsbuka, i napisao: „OTVORENO PITANJE UREDNIŠTVU TV N1. Poštovana gospodo, jedan sam od onih građana koji redovno prati vaš informativni program. Ako vam kažem da sam gledanje RTS dnevnika u 19.30 koji sam gledao od osnivanja te televizije zamenio gledanjem vašeg dnevnika u 19, onda sam valjda dosta o tome rekao. Više o mojim stavovima možete saznati iz mojih tekstova na FB i sajtu www.opancar.com pa pitam: Da li stojite iza načina na koji je Minja Miletić vodila nedavni intervju sa Draganom Đilasom u jutarnjem programu Novi dan?“.

Povodom tog pitanja dobio sam znatan broj „lajkova“ i komentara tipa: „Od srca hvala na objavi..”, “Bravo, bravo kolega…“, „Postovani Dragisa, drago mi je da ste ovo zabelezili. Imao sam osecaj gorcine dok sam gledao kako, bojim se sada vec pomalo i bahata, voditeljka napada gosta…”, „Redovno gledam N1 ali taj intervju mi je promakao, o cemu se tu radi…“, a potom i odgovor  „Hvala, video sam sve…”. Nijedan od komentara nije bio ostrašćen, ni jedan uvredljiv, čak ne ni na nivou arogancije koju je voditeljka tog intervjua očito sve vreme ispoljavala prema svom gostu. Nije mi ovo prvi put da pratim intervjue koje ova voditeljka vodi, mislim da sam upoznao i njen stil vođenja tih intervjua i ne bih rekao da je to bilo njeno standardno ponašanje. Možda se ono može uporediti samo sa svojevremenim intervjuom sa Mišom Vacićem, kad mu nije dozvolila čašu vode koju je ovaj tražio –  da budem jasan, ne odobravam ni taj postupak, iako su njegovi politički stavovi dijametralno suprotni i od mojih i od Đilasovih.

Pitaju me ljudi – da li ste dobili neki odgovor od N1. A od N1 – „ni pisma ni razglednice“.

Nekada, u ono komunističko vreme koje sada svi zdušno pljuju – i kad treba i kad ne treba, bilo je drugačije. Postojala je komunikacija sa građanima. Mogli ste na primer da okrenete telefon RTS, pozovete dežurnog urednika i zamolite ga za ono što hoćete da intervenišete ili samo pitate. Isto je bilo i sa štampanim medijima. Sećam se, na primer, Ilustrovana politika koju sam tada čitao, je imala redovnu rubriku Pisma čitalaca i odgovore redakcije, dakako. Živeo sam i radio nekih desetak godina i u Londonu, pratio i BBC i ITV i Chanel 4, gledao razne kontakt emisije i mogu da kaažem da svi oni drže do komunikacije sa građanima. Kod nas to više ne postoji – čak ni telefoni (generalno) od kako su izmišljeni call centri.

Kod nas ne postoji nikakva sinergija između medija i građana kao konzumenata njihovih usluga, a kad bi toga bilo, bilo bi to dobro i za medije – otkrili bi sijaset interesantnih i korisnih tema, i za građane – imali bi znatno veću korist od medija, a ne ovako – samo saopštenja golih fakata, što se nužno svodi na indoktrinaciju onih kojima su ta saopštenja upućena – zavisno od onog ko „gospodari“ konkretnim medijima. Ako ne verujete u ovo što pričam, pokušajte da stupite u kontakt sa nekim od njih, pa mi javite šta ste postigli. Pokojni Aleksandar Tijanić, mag novinarstva koga su cenili i oni koji ga nisu voleli, bi na sve ovo rekao – oni to rade svojeručno i sami su sebi dovoljni.

No da se vratimo na početak – otvoreno pitanje koje je upućeno televiziji N1 – Da li stojite iza načina na koji je Minja Miletić vodila nedavni intervju sa Draganom Đilasom u jutarnjem programu Novi dan?  Namerno sam se ograničio samo na način vođenja intervjua, a tvrdim da je zbog takvog načina vođenja izostala i suština – voditeljka ništa od rečenog ili nije mogla ili nije htela da shvati. Više bih voleo da je ono prvo u pitanju. A ako je reč o suštini, o tome možemo posebno.

Dragiša Čolić, 21.05.2018.