Nole, Care!

jul 15, 2015 u rubrici Opančarski dnevnik 2017

       Čitam u današnjem „Blicu“ komentare stranih medija o Novaku Đokoviću, posle njegovog najnovijeg trijumfa na Vimbldonu i naravno, puno mi je srce, kad čujem šta o njemu govore Dejli telegraf, Vašington post, BBC … konačno im došlo iz južnog dela mozga u glavu – bolje ikad nego nikad!

       Ko zna da li će i koliko to uticati na publiku prilikom narednog Vimbldona, jer sa publikom je to teško – jednom zvezdaš, uvek zvezdaš, i obrnuto, ali sve jedno – lepo zvuči. A to što Novak radi se graniči sa neverovatnim i mogao bih da ga uporedim samo sa podvigom onog „ludog“ Auistrijanca Feliksa Baumgartnera, koji je pre par godina skočio sa ivice svemira. Oni koji su se bavili sportom znaju šta znači igrati u gostima, a Novak to stalno radi. Pokušajte da zamislite Federera ili Mareja u grotlu Beogradske arene – koliko bi oni tu bili hendikepirani i da li bi se uopšte snašli. Dodajte tome i milione gledalaca kraj televizora, jer to je tada glavni svetski događaj, ne samo sportski. Prema Dejli Telegrafu 95% gledalaca na stadionu navijalo je za Federera! Ako je to uzorak, onda je i 95% gledalaca kraj televizora navijalo za njega. Za Federera, koji je u prethodnom kolu rasturio britanskog nacionalnog ljubimca Mareja! A ti kao gladijator u rimskoj areni stojiš u centru grotla i posmatraš rulju koja očekuje da te protivnik rastrgne. Ne smeš da pogledaš ni u svoju ložu gde usamljeni sede tvoji najmiliji – optužiće te da varaš, da se tajnim znacima dogovaraš sa njima, a i to je zabranjeno – na tome su Britanci posebno jašili pre početka turnira, jer je Novakov trener Beker u jednom intervjuu rekao da se oni i pogledom razumeju. I trajala je ta hajka sve dok im Federer nije objasnio da je to normalna stvar i da to svi oni rade.  Gde je tu tradicionalni britanski fair play koji su kao pojam oni izmislili? A ne radi se o lošem momku iz Srbije. Novak je i po ponašanju i po nastupu i svemu ostalom bolji od nas ostalih, čak i po našim a ne njihovim kriterijumima. I tu dolazimo do one svemirske nepravde koju pokušavam da objasnim – kad je pomenuti Austrijanac, Feliks Baumgartner, skakao sa ivice svemira, svi smo navijali za njega, jer to je svetski podvig i nikome ne pada na pamet da taj podvig umanjuje zato što je pomenuti junak, Austrijanac.

       Dobro, to je što se publike tiče. Ali šta je sa zvaničnicima Vimbldona? Oni su profesionalci i poslovni ljudi – jer to je i posao, i morali bi šampionu da daju odgovarajući tretman, a nisu – o tome je protreklih dana dosta pisano. Počev od terena na kome igra, satnice u kojoj igra svoje mečeve – nije sve jedno igrati u popodnevnom terminu na plus 40 stepeni i u večernjem terminu, a od vajkada je u sportu poznato da šampion igra u glavnom terminu, a ne predigru bivšem šampionu, pa makar se on zvao i Federer.

       Negde, tokom sredine turnira, kad je bila ona frka sa Andersonom iz koje je Novak na čudesan način izvukao živu glavu poželeo sam da mu poručim sledeće – Nole pobedi, a onda na završnoj svečanosti, kad se svi akteri onaako uparade, a ceo svet to posmatra, u onom tvom prepoznatljivom govoru, znaš ti kako se to radi, reci da svi čuju: Dragi moji, sad me vidite, dogodine teško – dok ne izmenite svoj odnos prema šampionu. Neka vas u međuvremenu zabavljaju Marej i Federer, oni su u svemu po vašoj meri, ja očigledno nisam, a ja sam pristojan čovek pa ne želim da vam više kvarim uživanje.

       Reci to, molim te, sledećom prilikom – čeznem da vidim kako će to zvaničnici Vimbldona primiti, jer znam – živeo sam dugo tamo, pripreme za naredni Vimbldon su već počele u delu koji njih najviše i interesuje – animiranje budućih sponzora, a ne verujem da bi odaziv sponzora bio isti ako nije izvesno da li će na glavnoj fešti šampion nastupiti ili ne. Reci to, pa makar i znao da ćeš doći i na sledeći Vimbldon. Pusti ih da se kuvaju godinu dana. Revanširaj im se bar tako.

 Dragiša Čolić, 14.07.2015.