Opančar agencija* pita: Ko je tu veći idiot?** U povodu najavljenih izmena Krivičnog zakonika – prilog javnoj diskusiji

oktobar 27, 2021 u rubrici Opančarski dnevnik

**Ovo smem još samo sad da pitam, jer ako budu usvojene predložene izmene Krivičnog zakonika (javna, negde objavljena diskusija od 20 dana, ističe već za koji dan) za takvo pitanje bih mogao da zaglavim u zatvoru godinu dana:

“(2) Kaznom iz stava 1. kazniće se i ko neovlašćeno spreči ili ometa objavljivanje putem medija informacije od javnog značaja, ili ko zbog objavljivanja takve informacije ili mišljenja grubim vređanjem ili zlostavljanjem, drskim ili bezobzirnim ponašanjem značajno ugrozi spokojstvo lica koje je informaciju ili mišljenje objavilo.”

Da analiziramo šta predložena odredba Krivičnog zakonika znači – najbolje na konkretnom primeru: moja koleginica po struci, advokatica Biljana Pantić Pilja, poslanica Skupštine Srbije, javno saopšti da su televizije N1 i Nova S “antisrpski mediji, domaći izdajnici i strani plaćenici”.

Čuje tu informaciju moj komšija, poverenik SNS-a, presretne me i kaže (dešavalo se i ranije da me zbog slčnih stvari presreće, pa zato uzimam njega kao primer): Komšija, imam informaciju da vi redovno slušate one izdajničke medije N1 i Nova S, pa vam savetujem da obratite pažnju … Priznajem da slušam te medije, kažem mu, ali recite vi meni gde ste tu idiotsku informaciju saznali? Tu se on malo ljutnu i pokaza mi glasilo – da mu ne pominjem ime iz (higijenskih razloga), evo piše …

Proverim da li je koleginica to zaista saopštila u Skupštini – ispada da je tačno, a objavili su to i svi provladini mediji kao udarnu vest – svi sem ono malo izdajničkih i plaćeničkih medija, dakle postala je to informacija od opšteg, a time i javnog značaja – ne bi narodna poslanica lagala, njoj su dostupne sve informacije od takvog značaja.

Tu se i ja naljutim – razglasiće ona budala da sam i ja koji te medije slušam domaći izdajnik i strani plaćenik, i javno joj otpišem: Poštovana koleginice, znači li to da sam i ja koji slušam te medije domaći izdajnik … zar ne mislite da su takve izjave idiotske …

Ona me naravno izignoriše – nismo mi kolege, ja sam poslanica, ali onaj komšija neće. Svojom pameću, ili mu je neko pomagao – ne verujem da je on lično to sročio, tek stigne mi poziv na informativni razgovor, povodom krivične prijave koju je podneo …, a povodom gore opisanog krivičnog dela. Koji idioti, pomislim, ali šta ću, pozivu moram da se odazovem, jer privešće me ako ne odem. Pričam o tome sa kolegom advokatom, a on mi kaže – nemoj to tako neozbiljno da shvataš. Kad te uzmu u mašinu – policija, tužilaštvo, sud, dalje sve zavisi kome će u tim institucijama predmet da bude dat u rad, to su već uhodane stvari … navede mi i primer Zorana Kesara, sudije osnovnog suda u Novom Sadu, koji je odredio pritvor čoveku koji nije postupio po apelu predsednika Aleksandra Vučića, nešto u vezi korone. Čovek se branio da je tek doputovao iz inostranstva te da za taj apel nije ni znao, ali mu to nije pomoglo, jer za predsednikove apele se mora znati i u inostranstvu.

Možda je ovaj hipotetički primer isuviše banalan, imam i bolji, opet u vezi kolega – o Vladimiru Đukanoviću, takođe nosiocu javnih funkcija – narodnom poslaniku, preddsedniku skupštinskog odbora za pravosuđe, članu Visokog saveta sudstva (pravosudnom organu koji učestvuje i u izboru i opozivu sudija), od nedavno i advokatu. Da, zaboravio sam – radi i na tv Kopernikusu kao voditelj, čak ima i svoju autorsku emisiju. Interesantno je da advokati ne mogu da se bave ni jednim drugim poslom, sem advokaturom, a kolega Đukanović nakupio sve gore pobrojane – što se zna, od kojih su bar onaj poslanički i onaj voditeljski posao plaćeni, dok bi se za člana Visokog saveta sudstva moglo reći da je klasičan primer sukoba interesa – učestvuješ u izboru i opozivu sudija, a ideš kao advokat na suđenja kod tih istih sudija. Ja to u ovim mojim tekstovima nazovem pravim imenom – idiotarije, njemu to naruši nepomućeno spokojstvo u obavljanju pomenutih javnih funkcija i krene sa krivičnom prijavom protiv mene … da dalje ne ponavljam postupak koji sam u prethodnom primeru naveo.

Mogu li i ja da krenem protivtužbama protiv navedenih lica – teoretski da, praktično ne, jer njih štiti poslanički imunitet. Dobro, poslanički imunitet može i da se ukine – procedura je određena zakonom, ali u krajnjem slučaju o tome opet odlučuje Skupština čiji su oni članovi, a ja ne uobražavam da bi moja malenkost mogla biti razlog za donošenje prve odluke – za ovih devet godina, gde neko ko nije član vladajuće koalicije, nadglasa njihov glasački potencijal.

Već sam nabrojao dosta idiota, ali usudio bih se da kažem, evo poslednji put, da bi tu mogli da se svrstaju i oni koji su ove izmene Krivičnog zakona predložili i to na njihovu sopstvenu štetu. Po mom mišljenju, ovladavanje medijima je jedan od glavnih nosećih stubova ove vlasti. Svašta se preko njih plasira u akciji krivog informisanja, a time i manipulaciji biračkim telom. Na sve takve primedbe, kako iz zemlje tako i iz Evrope, vlast je ponosno odgovarala – kod nas je na snazi apsolutna sloboda medija i svaka strana može da objavljuje – i laže, što god joj padne na pamet, po principu onog vica o hodži i vernicima – hodža drži propoved vernicima sa vrha minareta i kaže: Braćo vernici svi smo mi ravnopravni, izvadi onu stvari i počne da piša po njima – izvolite, slobodno možete i vi po meni!

E, taj adut bi sada mogao da bude značajno okrnjen – bar kad pravosuđe ponovo počne da radi onako kako se zaklinju.

*U mom selu ima jedan opančar.
Što on pravi dobre opanke !
Obuješ ih, popenješ se na soliter
i skočiš sa desetog sprata,
ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!

Dragiša Čolić, 26.10.2021.