Pobeda Đilasa – dobro za sve!
24 januara, 2014 u rubrici Opančarski dnevnik
Uz sav rizik da se zamerim „Kuriru“, ustvrdio bih da je pobeda Đilasa nad Tadićem na nedavnom izbornom kontestu Demokratske stranke, dobra vest za sve one koji ovoj zemlji misle dobro, pa i za dnevni list „Kurir“, ako sebe ubraja u takve.
Kad je reč o novopečenom seljaku Tadiću, bivšem predsedniku Demokratske stranke, ja sam njega još u mojoj knjizi O OPANČARIMA I OPANCIMA nazvao najobičnijom političkom zamlatom, pa nemam ni jedan jedini razlog da tu kvalifikaciju sada menjam – Na protiv! Šta mu znači ono – povukao sam se da živim na selu iz materijalnih razloga. On bi trebao da bude ozbiljan čovek i da shvati ko je i šta je – za to se opredelio još u mladosti pre nego što je počeo da se bavi politikom, a ako tome dodamo i omiljenu uzrečicu svih političara – Nisam se ja rodio sa političkom foteljom i beneficijama koje ona pruža, onda je to, to. Uz to, ta farsa sa selom je i laž. Pogledajte u novinama snimke te seoske udžerice pa će vam biti jasno o čemu govorim – svi bismo poželeli da živimo u takvom country side-u. U pitanju je najoobičnija demagogija. Takav je bio i dok je u aktuelnoj vlasti bio a znate li koja je najbolja definicija demagoga – to je čovek koji ubeđuje ženu da se od tvrdog ….. dobija rak. Drugim rečuma, da ostanem do kraja prost, to je čovek koji je sjebao Demokratsku stranku. Sa tim se verovatno neće složiti salonski analitičari koji se akademski bave pojmom demokratije, a ne primećuju da su u ovoj zemlji sve stranke demokratske, s tim što su neke od njih i napredne. Pogrešan mu je bio i nastup na ovom poslednjem Glavnom odboru stranke – Sve sam ja vas držao pod pazuhom i sl., pa nije ni čudo što su pod njegovim pazuhom pristali da ostanu samo još Jelena Trivan, Snežana Malović, Slobodan Homen i slični. Tu još samo fale Dušan Petrović, koji je imavši ulepšanu pretstavu o sebi već formirao svoju posebnu političku stranku i Vuk Jeremić, bivši „predsednik sveta“ koji još uvek ne zna šta će dalje sa sobom.
Uostalom, još uvek je o Tadiću reč, potpuno mu je bio pogrešan pristup i po pitanju njegove dalje angažovanosti u okviru Demokratske stranke – Hoću, deco, da i dalje budem vaš počasni predsednik, ali ne bih da se angažujem oko predstojećih izbora u Beogradu, koji su – uzgred rečeno, „biti il’ ne biti“ za dalju sudbinu Demokratske stranke. Sačekaću da Đilas pretrpi poraz na tim izborima, što će biti i kraj za njega, a onda ću ja ovako pametan da uzjašem nekog belog konja, ima ih u selu gde sada živim, i dođem da vas povedem u svetlu budućnost. Mogao bi i fijaker da nađe i u njega potrpa ono malo pobornika koji su pod njegovim pazuhom ostali. Ne zna mučenik da je upravo takvim pristupom probudio i ono malo skeptičnih demokrata koji će sada izaći na izbore i pokušati da sačuvaju Beograd.
Iznenadio me je – prijatno, stari lisac, Mićunović. I on je shvatio da je satanizacija Đilasa koja traje još od Sulejmana, pa do Sile i današnjih dana ustvari dirigovani rat protiv Demokratske stranke, jer kad bi demokrata Tadić na čelu DS-a zamenio tehnokratu Đilasa onda bi ta stranka uskoro mogla da se fuzioniše sa Koštunicom, takođe demokratom Par excellence, ne bi li kako prešli izborni cenzus. A za to vreme oni napredni i dalje napreduju. I to radikalno!
A što se tiče „propuštene šanse“ da pobedom Tadića dođe do formiranja velike koalicije sa naprednjacima, ja ne isključujem tu mogućnost ni dalje. Mislim da bi to čak bilo i dobro, jer naprednjaci na čelu sa Vučićem imaju neki pozitivni zamah, ali nemaju kadar. Ovo sa SPS-om ne ide, jer oni su ogrezli u samozahvatanju državnih para na najvulgarniji način – uzmite za primer samo ovo što ovih dana isplivava sa „Galenikom“. To više nije ni krađa, to je – uzimanje! Lopov kad krene u krađu, on pravi kombinaciju, rizikuje ….. Ovi ne. Oni jednostavno uzimaju koliko im treba, a sudeći prema ciframa, apetiti su im veliki. To ne znači da među demokratama nema lopova. Bili su i oni na vlasti, pa su omastili brke. Ali, neka se tu napravi neka trijaža. Kad mislim na kadar Demokratske stranke tu ne mislim samo na one koji su se već eksponirali u vlasti. Mislim i na brojne pripadnike srednje građanske klase koji su se gledajući ovu jadu od politike pasivizirali.
Kad je o tome i o kadrovima reč, za sada su tu – sticajem okolnosti, naprednjaci još uvek najčistiji, jer nisu dugo u vlasti, Vućić ih je preplašio svojom borbom protiv korupcije, pa koje zbog toga, koje zbog toga što još nisu stigli, za sada u tom pogledu najbolje stoje. I zato im hitno treba osveženje, jer ovi iz SPS će brzo da ih iskvare, a posebno su tome skloni brojni preletači koji masovno hrle ka pobednicima.
Kad je reč o Đilasu, on sigurno nije mutav. Nije tajna da je materijalno veoma situiran. Ali razlika između njega i ovih iz SPS-a, na primer, je ogromna. On je kao „tajkun“ i ušao u politiku, a ovi su to baveći se politikom postali. A da li se pritom i on ogrešio o zakon – sumnjam, jer on je odavno najpoželjnija meta. „Kurir“ ga satanizuje u vidu redovne delatnosti – u proseku jedna strana dnevno, pa ima li ikog normalnog ko ne veruje da bi Đilas odavno bio iza rešetaka da nešto ozbiljno imaju protiv njega. A što se tiče mog omiljenog „Kurira“ – o čemu bih pisao da nije njihovih gluposti. Đilasa sam već spomenuo, a na drugom polu je Ceca. Nema ni jednog crkvenog ili državnog praznika da je ne spomenu – gde se pomolila, ko joj je bio na slavi, ….. a tu su sada i njena deca – Veljko ima devojku, Veljko se verio, Veljko trenira kik boks, povredio glavu, kupio prsten …. Naravno sve to na prvoj strani, ostale strane ne bi bile u „konzumentu“.
Interesantno je da prvi put od kako ova turska serija o Đilasu traje, Kurir nije imao priču o Đilasu u danu kad je morao da izvesti da je ovaj na nedavnom Glavnom odboru te stranke dvotrećinskom većinom pobedio Tadića. Ali, to je nadoknađeno već sutradan. Eto, koristim priliku da nešto kažem i o mojoj „opčinjenosti“ Kurirom koju mi neki „spočitavaju“ – jednostavno, došao neki klipeta ovde iz neke pizde materine da ovde izigrava političkog analitičara, pa još da to štampa u jeftinim novinama, a narod ko narod, ovako naobrazovan, se pali – Kako ne znaš? Pisalo u Kuriru! A ako neko predloži njihovo zatvaranje, makar i posredno, ko nedavno nesrećni Borko Stefanović, brane se svojim najjačim argumentom – predlaže ukidanje najtiražnijeg lista u zemlji. Pa i Pink je, sa sve „Farmom“, najgledanija televizija u zemlji. Znači li to da su „Kurir“ i „Pink“ merilo vrednosti. Ako tako misle, ja nemam više pitanja.
I konačno, mislim da bi i za slučaj stvaranja te velike koalicije o kojoj se govori i SNS-u bio korisniji Đilas nego Tadić, jer saradnja sa Tadićem, onakvim kako ga gore opisah, bi bila ružna za videti i značila bi dalji pad demokratske stranke. A Vućić i Đilas su po energiji slični i ta bi saradnja bila mnogo zdravija.
DC, 22.01.2014.