Tehnologija jedne vladavine II

avgust 31, 2016 u rubrici Opančarski dnevnik 2017

       Ako ste pre neki dan gledali vanrednu konferenciju za štampu Aleksandra Vučića čuli ste i šta je rekao o RTS-u – javnom servisu u vlasništvu građana Srbije, kako se ova TV stanica najavljuje svakog dana na početku jutarnjeg programa. Da ne prepričavam – prema izveštaju Tanjuga od 22 avgusta 2016, Premijer je između ostalog rekao:

„O nekima na javnom servisu me je sramota i da govorim. Svi građani ih plaćaju da bi oni širili mržnju prema pojedincima ili Vladi samo zato što ne mislimo kao oni. Ja na RTS ne idem već četiri do pet meseci i neću ni da idem. Vodite politiku kakvu hoćete, osim što nam uzimate stalno sve više para“

„Što se nisi odrekao visokih dnevnica pa da uložimo za bazene. Potrpao si pare za odlazak u Brazil u svoje džepove, a nisi se odrekao za bazene, koji tvrdiš da nedostaju.“

„Nije u pitanju svađa, poštujem što su javni servis, nažalost, pojedini urednici se ponašaju kao političke persone, sami ste svedoci tome, vidite šta rade u programu. A ja imam pravo kao ličnost da se s tim ne slažem: Jel’ ih neko dira, sede tu, ko ih je postavio, ne znam, DS ili neko drugi, sede tamo već četiri godine i pre toga još deset. Neka rade svoj posao, mene jedino interesuje koliko su para potrošili. Neka pričaju o meni i Vladi šta hoće, ja ću da uzvraćam“.

„Sve to treba da se pokaže narodu, jer to plaćaju građani, kao i bazene, koje oni neće da vide: Isto tako oni su obavezni da nam odgovore, kao što ja odgovaram vama ovde“.

       Ja nemam nameru da ovde demantujem Premijera za izrečeno – gore citirano i još mnogo toga rečenog, jer o tome je dosta ovih dana argumentovano pisano. Reći ću samo da je nakon toga usledilo i dokumentovano saopštenje RTS-a sa preciznim cifarskim podacima iz kojih proizilazi da je sa aspekta troškova ekspedicija RTS-a na proteklim olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru koštala građane Srbije znatno manje od one prethodne koja je pre četiri godine održana u Londonu, a savesti radi, kao redovni pratilac proteklih olimpijskih izveštavanja, rećiću da nigde nisam primetio ni mržnju prema pojedincima koji su učestvovali na olimpijadi, ni prema Vladi Srbije.

       Razmišljam, kako bi to izgledalo kada bi nova britanska premijerka Tereza Mej, ljuta zbog nekih priloga na BBC tokom nedavnog izbornog kontesta, izašla i javno rekla – Nisam u svađi sa BBC ali za vreme svog mandata neću gostovati na toj televiziji, već na “Karltonu” (komercijalna televizija za razliku od BBC koji je javni servis, finansira se iz budžeta i u svom programu nema ekonomsko propagandni program).

       Bilo bi joj već sutradan rečeno da BBC nije servis Vlade, već servis građana Velike Britanije i da je to tako još od njegovog osnivanja 1922. godine, te da je u tom periodu mnogo britanskih premijera prošlo a da se tu ništa nije menjalo i da će tako ostati i ubuduće, a da to podrazumeva i njihovo pravo da je, u ime građana kao poreskih obveznika, pozovu u svoj program kad god smatraju da je to potrebno, a ne njeno pravo da tu dođe kad joj se prohte. To bi joj bilo jasno rečeno ne samo putem zvaničnog saopštenja koje bi bilo pročitano u udarnom program BBC, već i od strane komentatora brojnih štampanih medija, a sasvim sigurno u tom smislu bi bilo postavljeno i poslaničko pitanje već na prvom  narednom gostovanju premijera u Parlamentu u emisiji “Questin time” koja se održava svakog utorka od 14 – 14,15h i javno se prenosi.

       A kako to radi ova Vlada Srbije. Mi nemamo “Karlton”, ali imamo “Informer” i “Pink”, Dragana J. Vučićevića i Željka Mitrovića, pa onaj prvi objavi ono što Premijer hoće da saopšti, a ovaj drugi to prihvati i dalje prenosi u svim svojim informativnim programima. Bliža razrada ove sprege dešava se u tematskim emisijama u kojima se to dalje razrađuje – “Teška reč” na primer koju na Pinku vodi   Dragan J. Vučićević, ili u jutarnjim programima – pregled štampe i slično u kojima on redovno gostuje, dok Željko Mitrović posebno obožava da i svojeručno u tome učestvuje, pa se ti njegovi uradci redovno čitaju na Pinku u svim informativnim emisijama.

       A kad ih tuže, onda se brane ovako: “Zastupnik Pinka tvrdi da ova tv nije kriva jer je “samo” prenela ono što Informer tvrdi i u odgovoru na tužbu kaže Pink se “ni na koji način nije pridružio predmetnim informacijama s obzirom da su se tuženi u potpunosti distancirali od autentičnosti objavljenih informacija” (Portal “Koreni”, 21 avgust 2016. godine, povodom tužbe koju je Saša Radulović podneo zbog navodnih prevara u stečajnim postupcima u vreme dok se bavio poslom stečajnog upravnika).

       Tako postavljeno: Vlast – Informer – Pink, proizilazi da je RTS, kao javni servis građana Srbije, suvišan, jer to sasvim dovoljno radi ova ekipa časnih ljudi kako Premijer gostujući na RTS-u reče za Dragana J. Vučićevića – da je urednik i vlasnik „Informera“ “pošten i pristojan čovek, kao i da ne razume ostrašćenost i ogorčenosti dela srpske javnosti”.

       Ja, kao pripadnik tog dela srpske javnosti sam o tom čoveku do sada mnogo puta pisao, pa se ovog puta o tome ne bih posebno izjašnjavao.

 

Dragiša Čolić, 30.08.2016.