Razgovori sa kandidatima za članove pregovaračkog tima Srbije za pregovore sa EU
28 maja, 2015 u rubrici Opančarski dnevnik
Beograd, 20.05.2015. Vest: Jadranka Joksimović, ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije, potvrdila je za „Danas“ da su počeli razgovori sa kandidatima za članove užeg pregovaračkog tima Srbije za pregovore sa Evropskom unijom.
* * *
Draga Jadranka,
Prijavljujem se na oglas kojim tražite kandidate za članove užeg pregovaračkog tima Srbije za pregovore sa Evropskom unijom. Imam dugogodišnje iskustvo u pregovorima širom sveta – doduše poslovne a ne političke prirode, ali se nadam da to neće biti problem, jer što reče Đole Balašević – princip je isti, sve su ostalo nijanse …
Mogu da Vam kažem da sam tokom tog lomatanja po svetu imao čast da budem priman i od visokih stranih državnika – Seku Ture, Predsednik Gvineje, Kenet Kaunda, Predsednik Zambije … Trebao sam da budem primljen i od strane Predesednika Centalno afričke republike Bokasa, ali srećom nisam, jer se kasnije ispostavilo da je on imao izvesne kanibalske sklonosti, pa bi me – ko zna, u momentu nadahnuća mogao dati i prirediti, što bi posmatrano sa današnjeg aspekta bila šteta, jer sada ne bih mogao da Vam pišem, a i Vi biste bili lišeni jednog potencijalnog kandidata za pregovore koji Vam predstoje.
Ne bih Vas zamarao svojom opširnom autobiografijom objavljenom u knjizi O OPANČARIMA I OPANCIMA, pa ću za ovu priliku citirati samo kraći odlomak iz te knjige, što će nadam se biti dovoljno da steknete predstavu i o meni kao kandidatu i o mojim dobrim namerama u tom ozbiljnom poslu:
“Ne kažem da je ono samoupravljanje bilo idealno. Bilo je i tu svakojakih gluposti. Bio sam direktor u tom periodu i znam koliko smo kukali na to. Ali bilo je i nekakve kontrole. Vraga sam ja mogao da radim šta hoću. Uvek se na Radničkom savetu nađe neki profesionalni samoupravljač, pa kad krene – ne može to, druže direktore, tako.
Znate onaj vic o kladanjskoj vodi. Za mlađe generacije koje se toga ne sećaju, to je bilo nešto kao sada vijagra. Pronašli u Kladnju „mušku vodu“ i počeli da je prodaju u flašama. Uđe čovek u radnju i kaže: „Dajte mi sto grama muške vode.“ „Imamo samo pakovanje od litar“, kaže mu prodavac. Ovaj se zainatio, hoće samo sto grama i ne više. „Pa dobro, čoveče, evo vam litar, platite sto grama, ali vas molim da mi kažete zašto baš samo sto grama.“ „Ma nije stvar u parama“, kaže čovek. „Idem na sednicu Radničkog saveta. Neću da ih jebem, hoću samo da ih podjebavam.“ Izvinjavam se dragim čitaocima Romana, ali dosta je takvih pojava bilo”.
* * *
A sad malo ozbiljno:
Da li je moguće da su pregovori otvoreni u januaru 2014. godine, a da vi (mi) do danas nemate ni tim za pregovore, te da je potrebno da vam na tu “manjkavost u pregovaračkom procesu” ukazuje Evropska unija?
Kako da Vam verujemo kad kažete da je rad na formiranju tima ubrzan, ako u nastavku intervjua koji ste dali listu “Danas” kažete da će razgovori sa kandidatima biti završeni do kraja maja, da potom – pretpostavljam, sledi analiza tih razgovora i lista potencijalnih kandidata, pa potom formiranje predloga za Vladu koja o toj listi treba da da svoj konačni sud, da biste na kraju rekli da za sve to “imamo dosta imena”?
Rekoh gore da imam izvesnih iskustava u pregovorima, doduše ne tako važnim – državnim, koje vodite Vi i Tanja Miščević, već u nekim manje važnim – poslovnim pregovorima, i mogu da Vam kažem da smo mi timove za pregovore imali pre početka pregovora a nismo ih tražili tokom pregovora. I to ne jedan, nego bar dva tima – jedan koji učestvuje u direktnim pregovorima (za to su potrebne i neke posebne veštine) i tzv. podržavajuće timove, spremne da vam za svako pitanje koje iskrsne u pregovorima – a nikad nemojte poći od toga da sve znate, daju odgovor u najkraćem mogućem roku – i nikad se ne ustručavajte da, ako do toga dođe, da zatražite time out, radi konsultacija koje treba da obavite. To kod one druge strane može samo da doprinese ozbiljnom utisku o vama, kao pregovaraču. Naravno, to zavisi i od pitanja o kome treba da se konsultujete.
Imao bih još pitanja – posebno za Tanju Miščević, koja zajedno sa Vama razgovara sa kandidatima, pa bih Vas molio da joj prenesete neka pitanja koja će sigurno u pregovorima sa Evropskom unijom biti postavljena a odnose se na vladavinu ptava – poglavlja 23 i 24, o kojima će, kako se javlja, najpre biti otvoreni pregovori:
Kako je krajem prošle godine došlo do četvoromesečne obustave rada od strane advokata – najduže u svetskoj istoriji advokature, koji je u tom periodu doveo do potpunog kolapsa pravosuđa?
Kako je moguće da se u tom periodu Ustavni sud – koji je za to nadležan i kome je na samom početku obustave rada takav zahtev zvanično podnet, za sve to vreme ne oglasi, te da li je to zbog toga što 15 vrsnih sudija Ustavnog suda nisu znali ili nisu hteli – zbog nezameranja vlasti, da saopšte svoju odluku o tome da li je set novodonetih zakona koji je bio uzrok obustavi rada bio u skladu sa Ustavom ili nije?
Kakvo je u tom periodu bilo ponašanje vlasti, prevashodno od strane Ministarstva pravde – drsko i preteće, potom od strane Premijera – koji nema vremena za to, ali ima puno poverenje u svog ministra pravde, a i zna da izvesni tajkuni, a naročito jedan od njih, stoje iza toga, i konačno od poslanika vladajuće koalicije u Skupštini koji su o tome dva puta raspravljali – uvek i neopozivo zastupajući stavove vlasti – i kad je zahtev advokata odbijen i kad je zahtev advokata prihvaćen?
U vezi ovih i sličnih pitanja, predlažem da članovi tima budu funkcioneri Ministarstva pravde na čelu sa Ministrom Selakovićem, jer niko drugi sem njih ne bi mogao da objasni njihove pravne i druge konstrukcije koje su iznošene protiv obustave rada advokata.
Ne treba zanemariti ni pitanja koja se odnose na Tanju Miščević, kao glavnog pregovarača lično:
Koji je bio razlog da se ni ona, uprkos stalnim prozivkama od strane advokata, ni jednom ne odazove tim pozivima, čak ni onda kad je obustava rada advokata postala internalizovana i kad su evropski zvaničnici – sa kojima će se sresti tokom predstojećih pregovora, počeli da se oglašavaju povodom stanja u kome se pravosuđe našlo?
Koji su razlozi da se ona povodom pitanja koja se odnose na vladavinu prava u Srbiji nikada ne oglašava – poslednji slučaj je najavljena treća izmena Zakona o privatizaciji u poslednjih godinu dana, a sve u cilju zaštite domaćih firmi u restrukturiranju (državnih firmi) od zahteva poverilaca – i domaćih i stranih, da im se isplati ono što im se godinama duguje, te s tim u vezi njena nedavna izjava – da smo za poglavlja koja se tiču vladavine prava u u Srbiji, spremni?
A možda ne bi bilo zgoreg da se zbog tih i takvih pitanja postavi i pitanje podobnosti Tanje Miščević za ulogu glavnog pregovarača za pristupanje Evropskoj uniji, naročito ako se ima u vidu i njen srozani ugled ovde u zemlji, za koji je karakterističan komentar jednog čitaoca, koji pronađoh upravo povodom Vašeg intervjua listu “Danas”:
“Vazda je u zemlji Srbiji postojala jedna grupa ljudi, za koju niko nikad nije sa sigurnošću mogao da kaže šta tačno radi, u šta se tačno razume, i kakav to tačan doprinos svom narodu daje. Grupa ljudi koja je, uprkos svemu rečenom, uvek, pod svakom vlašću, uživala neke privilegije koje bi se običnom čoveku neminovno činile kao neopravdane. Tako je i sa Tanjom Miščević. Niko tačno ne može da kaže u šta se to ona razume. Da li je profesor na univerzitetu, i ako jeste, a formalno jeste, šta ima od rezultata koji je kvalifikuju za profesora? Evo, recimo, šta ima od radova i knjiga u inostranstvu? Šta zna? Da li je državni činovnik? I to je, ali opet za neku fikciju. Premijer kaže da od evropskih integracija nema ništa, te da se naglo razočarao posle posete Briselu. Pa ako je svaki običan čovek znao da od toga nema ništa, što mu Tanja Miščević, profesor i šef pregovaračkog tima, to nije ranije rekla? Pa je bila u Savetu Agencije za borbu protiv korupcije. Izgleda da se razume i u borbu protiv korupcije. A bila je i kod Tadića isto to što je sad kod Vučića, takodje bez jasnog objašnjenja šta je to tačno radila, i u šta se to ona, tačno, razume. I tako, sad Tanja Miščević ‘obavlja razgovore’ sa nekim kandidatima, opet, za nešto. Opet je ona ‘šefica’ nekog ‘tima’….”
Dragiša Čolić, 28.05.2015.