Sudija Ustavnog suda

12 aprila, 2013 u rubrici Kolumne

Po Ustavu Republike Srbije, Ustavni sud je samostalan i nezavisan državni organ koji štiti ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska prava i slobode. Odluke Ustavnog suda su konačne, izvršne i opšteobavezujuće.

Po prirodi stvari, za sudije Ustavnog suda se biraju ljudi koji su ne samo stručni, već i dostojni za obavljanje sudijske funkcije. Postoje čak i pravila o tome – Pravila o primeni Odluke o utvrđivanju kriterijuma i merila za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za obavljanje sudijske funkcije. Ta se pravila, za pretpostaviti je, primenjuju ne samo prilikom ocene stručnosti i dostojnosti izabranog sudije – kad se za to ukaže prilika, već i prilikom njihovog izbora.

Tako bi moralo da bude. Međutim, to se očigledno ne odnosi na Tomislava Stojkovića – ni u vreme kad je biran za sudiju Ustavnog suda, ni potom – kad je izabran na tu funkciju.

Prvo, ako je Tomislav Stojković od 1999. godine ima stalno prebivalište u Beogradu i ako je po tom osnovu upisan upisan u Advokatsku komoru Beograda, on ne može biti biran za sudiju Ustavnog suda kao pretstavnik Kosova. Već ova okolnost budi sumnju da su i ovde umešani prsti poznatog kosovskog lobija koji je godinama vladao advokatskim komorama Beograda i Srbije.

Drugo, ispostavilo se – na osnovu inicijative za njegovo razrešenje koju je još početkom 2011. godine podneo Fond za humanitarno pravo, da je Tomislav Stojković bio umešan u otmicu advokata albanskog porekla – njegovo zaduženje, prema tvrdnjama Fonda, bilo je da otkup od porodice otetog advokata odnese otmičarima.

Kasnije se ispostavilo da to nije sve što se tiče njegovog “van pravosudnog delovanja” –  osumnjičen je da je pozajmio od svog prijatelja 55.000 evra, a kao zalog mu dao falsifikovanu Modiljanijevu sliku. U međuvremenu, prijatelj je umro, falsifikat otkriven, a Tomislav pozajmljene pare ne vraća. Dovoljan dokaz da ove optužbe nisu bez osnova je to što je Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu podnelo zahtev da se protiv njega pokrene istraga.

Istraga je otvorena. Zakonom o ustavnom sudu predviđena je mogućnost da sudija Ustavnog suda bude suspendovan sa dužnosti do okončanja pokrenutog postupka. Dug je spisak onih koji bi takav predlog mogli da podnesu. Počev od samih sudija Ustavnog suda do samog sudije i to bi bilo minimalno što bi se od ovog sudije dalo očekivati.

Međutim, Tomislav odoleva. Sudi i dalje – štiti ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska prava i slobode. Njegove odluke su konačne, izvršne i opšteobavezujuće. Sve po Ustavu. A zašto i ne bi. Dug je spisak njegovih zaštitnika – počev od Visokog saveta sudstva prethodnog saziva, bivše Ministarke pravde, bivše Vlade, bivšeg Predsednika države …. do njegovih kolega – sudija Ustavnog suda. Svima njima, kako saopštava Fond za humanitarno pravo, su takvi zahtevi podnošeni. Za utehu je što su svi oni bivši – sem samog Ustavnog suda. Na njemu je da se izjasni. Ako se nekim svojim užurbanim odlukama jasno deklarisao prema novoj vlasti, neka se deklariše i prema ovom slučaju. Selektivnost nije poželjna – narošito u pravosuđu.

DC, 05.04.2013.