Predsednik države, Tomislav Nikolić, je tu nedavno, optužio „Blic“ da kontinuirano nastoji da naruši njegov ugled i ugled institucije predsednika Srbije. A tu ocenu je Predsednik dao povodom teksta objavljenog u tom listu da je, prema prijavi direktorke Agencije za privatizaciju, njegov savetnik Predrag Mikić, u nekim poslovnim stvarima privatne prirode, vršio pritisak na tu Agenciju.

       Naravno, nije Predsednik samo zbog toga tako reagovao, već je uzgred pomenuo i neka ranija pisanja tog lista koja se, posredno ili neposredno, na njega odnose, pa se tim povodom oglasio i NUNS svojim saopštenjem, u kome se, u najkraćem, navodi da Nikolićeva izjava pretstavlja neprihvatljiv pritisak na uređjivačku koncepciju medija. Usledila je potom i javna polemika u kojoj su, ako tako može da se kaže, Predsednik i njegov PR tim izvukli deblji kraj.

       Taj poraz Predsednik i njegov tim očito nisu zaboravili, pa su se danas u „Informeru“, listu koji ne smatra da se na njegovu uređivačku politiku vrši pritisak – pa stoga pritiska druge, pojavili na naslovnoj strani krupni naslovi – PREKO PREDSEDNIKA RUŠE PREMIJERA – ZAKRVITI TOMU I VUČIĆA, s objašnjenjem – takođe krupnim slovkma: „U deset dana u četiri dnevna lista osam puta napadnut Nikolić – Stranci i opozicija hoće tako da izazovu sukob u vrhu – Procenjuju da je Vučić ‘najtanji na Tomi’, jer bi rejting lidera SNS brzo pao ako bi zaratio sa predsednikom“, te da je to „strategija moćnih stranaka i dela opozicije“.

       Prvo, koja su to naša četiri dnevna lista, bez „Informera“ – nije li to onda naša kompletna dnevna produkcija, ili bar ogromna većina, a to već daje sasvim drugačiju dimenziju, kad je reč o objektivnosti tih napisa. Drugo, koje su to naše moćne stranke – bez SNS-a? I treće, imamo li mi opoziciju, uopšte. A ovo što se tako zove, ne bi moglo da se dogovori ni oko dočeka Nove godine, a ne o tako suptilnoj strategiji rušenja premijera preko predsednika.

       Interesantno je da u pomenutom napisu, brojni analitičari ozbiljno razmatraju iznetu tezu, a niko da analizira šta je od toga tačno a šta nije. Niko ni da pomene nedavne zamerke koje su Predsednik i njegov PR tim dobili od NUNSA u povodu nevesele epizode sa njegovim savetnikom Mikićem, kome uzgred budi rečeno, to i nije prvi slučaj o kome štampa piše – svi su, na primer, zaboravili na aferu „Vršački vinogradi“ u kojoj je njegova ukoga bila i veća od ove o kojoj je „Blic“ sada pisao. U svežem sećanju su i gafovi Predsednikovog  savetnika Olivera Antića, koji su bili predmet razmatranja i na Glavnom odboru SNS-a, što je rezultiralo i podnošenjem njegove ostavke na sve stranačke i državne funkcije, pa kada se očekivalo da će mu se i Predsednik zahvaliti na daljoj saradnji, on je predsednički uzvratio – svoje saradnike biram ja, a ne drugi, bez obzira što su ovog puta ti drugi bili njegova partija i njegov premijer, a ne mediji. I umesto da se distancira od takvih saradnika, Predsednik ide toliko daleko da svaki napad na njih doživljava kao napad na sebe, a evo sad treba da shvatimo da je to i napad na Premijera, lično. Auh!

       I dok Tomislav Nikolić štiteći svoj tim štiti ustvari sebe, dotle Ivica Dačić, u istom broju „Informera“ poručuje Amerikancima da Ceca nije terorista, pa tako štiteći Cecu, ruši ustvari sebe. A to ne bi trebao da radi, bar dok se nalazi na funkciji ministra inostranih poslova ove zemlje. Nisu te mere samo „ostatak Miloševićevog perioda“ kako kaže Dačić – iako je i on dobro participirao u tom periodu, jer „čuveni zemunski klan“ je možda nastao u vreme Miloševićevog perioda, ali je kulminaciju svog delovannja dostigao kasnije ubistvom Zorana Đinđića, a Ceca se – za neupućene, družila s tim klanom. Ako su Cecini brojni obožavaoci iz neznanja ili svesno  zaboravili njene snimke sa tim klanom, bivši ministar policije bi to morao da zna. A Ameri ko Ameri – to upamtili, pa je stavili tamo gde su je videli – u šifru 410 – terorizam i terorističke grupe. I sad, kao da mu nije dovoljno to što je i Ceca sama nedavno izjavila da su joj u američkoj ambasadi na pitanje kad će to biti skinuto, odgovorili – Nikad!, on u odbrani svoje zemljakinje ulazi javno u odbranu neodbranjivog. Nije li to malo neodgovorno s obzirom na državnu funkciju na kojoj se nalazi. A uzgred, nije ni Dačić toliko naivan da to ne zna. U pitanju su potencijalni glasači koji obožavaju Cecu. Njima je to ustvari upućeno, a pred tim razlogom ono prethodno je manje važno.

DC, 15.09.2014.