Vlast – neodgovorno, a drsko (notari III)

24 septembra, 2014 u rubrici Opančarski dnevnik

Da me zbog ovoga o čemu ovde pišem dežurni portparoli SNS-a ne bi u startu diskvalifikovali kao pristalicu „one vlasti“ citiraću sebe – u knjizi O OPANČARIMA I OPANCIMA, u poglavlju o pravosuđu, govoreći o prethodnoj reformi pravosuđa, napisao sam sledeće:

       Ako je to i razumljivo, nikako ne može biti razumljivo što potom, ni krivu ni dužnu, tu postaviše mlađanu Snežanu Malović, bez obzira na to šta i ona sama mislila o sebi. Jer onaj ko je zaključio da osoba sa devet godina ukupnog radnog staža, od čega samo šest nakon položenog pravosudnog ispita, i to na administrativnim poslovima u Ministarstvu pravde i Tužilaštvu, može da vodi Ministarstvo pravde i da u ovako složenim uslovima iznese reformu pravosuđa koja nikako nije pravno-teoretski već duboko pravno-praktični posao nije mediokritet, jer mediokriteti su srednjaci – on je najobičnija budala”.

       A šta je uradila ova vlast, koja je između ostalog i zbog ovakvih poteza prethodne vlasti  pobedila na izborima – postavila je za ministra pravde još neiskusnijeg čoveka, koji je uz to i neviđeno osion. Prema podacima koji se o njemu mogu naći na internetu, sadašnji ministar pravde je na tu funkciju postavljen sa svojih 29 godina. Pre toga, bio je odličan student, pobednik na takmičenjima u besedništvu i – kao takav, postavljen za asistenta na Pravnom fakultetu u Beogradu za predmete koji nemaju blage veze sa realnim životom. I sad imamo situaciju da se čoveku koji nema dana staža u realnom životu, daje u zadatak da izvrši novu reformu pravosuđa i popravi ono što je prethodna vlast učinila. A on se sa svim svojim mladalačkim žarom primio na to ko mlad majmun i ruši sve pred sobom – kao u priči o majmunu u kuglani.

       Štrajk advokata, zbog neshvatljivih poteza ove vlasti uperenih protiv advokature kao javne funkcije traje od 10. Septembra. Za neupućene, u najkraćem, evo šta je to što advokati ne prihvataju. Počelo je od enormnog povećanja poreza onim advokatima koji su se opredelili za soluciju paušalnog oporezivanja. Po propisanoj proceduri, advokati su dužni da do kraja novembra podnesu poreskoj upravi izveštaj o ostvarenim prihodima u prethodnih godinu dana, da bi poreska uprava, ukoiliko su ispunjeni određeni uslovi, “razrezala” poreska zaduženja za narednu godinu. Normalno je pretpostaviti da je advokat koji se opredelio za paušalno oporezivanje imao u glavi određene parametre zbog kojih je odabrao tu soluciju a ne soluciju oporezivanja na bazi stvarno ostvarenih prihoda. Tako je bilo i prethodne godine, a iznenađenja su usledila pola godine kasnije kad su advokatima počela da pristižu rešenja o razrezanom porezu za tekuću godinu – dakle i retroaktivno. Iako je pre toga u medijima bilo najavljeno da će poreska zaduženja za ovu godinu biti veća u proseku za 46% – da je šest meseci ranije u vreme kad su se advokati oporedeljivali za soluciju paušalnog oporezivanja makar taj procenat povećanja bio poznat, teško da bi se neko opredelio za tu soluciju, međutim stigla su Rešenja sa povećanjem poreza od 300% – u proseku!

       To je bio razlog prvog štrajka advokata iz juna ove godine. Tadašnji ministar finansija, Lazar Krstić je obećao da će primedbe advokata biti razmotrene i štrajk je obustavljen. U međuvremenu je izabran novi ministar finansija. Niko ne zamera njemu lično što obećanje data advokatima nije ispunjeno – bilo je i važnijih poslova na kojima je bio angažovan, ali stoji činjenica da obećanje dato advokatima nije ispunjeno. A umesto toga donose se propisi o Javnim beležnicima i – po hitnom postupku, prateći propisi kojima se advokatima oduzimaju poslovi koje oni tradicionalno obavljaju u svim zemljama sveta – poslovi kojima se “obični” advokati uglavnom i bave, a to su zapravo oni advokati koji su se i opredelili za paušalno oporezivanje. I sad imamo situaciju da je advokatima oduzeto 50 – 90% poslova (zavisno ko se kojim pravnim poslovima bavi), a istovremeno im je povećan porez za 300% – u proseku. To su razlozi ovog drugog štrajka.

       A opštem zbunjivanju javnosti doprinose i neodgovorni novinari koji paušalno, bez udubljivanja u suštinu, na bazi nekih opšte uvreženih stavova o advokatima, komentarišu problem. U početku ih je bilo više, ali se sada pojavljuju i napisi koji iznose i stavove i druge strane. Evo, dok ovo pišem, na prvom programu RTS-a, u redovnoj jutarnjoj rubrici – Komentarišemo štampu, gost novinar – ne upamtih mu ime mada nije ni važno, ustvrdi – Dobro, to sa notarima treba da se vidi, ali kad je reč o porezima, poznato je da advokati godinama izbegavaju plaćanje poreza! Gde je ovaj novinar dobio te podatke – i koliki porez advokati plaćaju i da li ga plaćaju? A pre neki dan u „Blicu“, zamenik urednika rubrike Politika i društvo, u redovnoj kolumni na drugoj strani tog lista, pošteno se izlupeta o istoj temi pod naslovom „Advokatsko ucenjivanje“ (vidi o tome na ovom sajtu „Javno beležništvo – priča o ludom i zbunjenom II“ od 10.09.2014).

       Problem je postao ozbiljan. Naslovi u štampi – Odložena suđenja, Stopirana hapšenja, …. a na pitanja koja se povodom toga upućuju, iz Ministarstva pravde stiže odgovor da su oni do sada više puta upućivali apel advokatima da se vrate na posao, ali da ovi to odbijaju.

       Danas je održan sastanak delegacije advokata sa Ministrom pravde. Nakon sastanka, na sajtu Advokatske komore Srbije objavljeno je kraće saopštenje iz koga se vidi da pravog razgovora nije ni bilo:

       “Povodom zahteva advokature za izmene i dopune Zakona o javnom beležništvu i Zakona o prometu nepokretnosti i konkretnih predloženih rešenja, Ministar pravde je odbacio svaku mogućnost razgovora na ovu temu, zahtevajuću od advokata da bez odlaganja obustave protest.”

       Karakter ovog pisanja mi ne dozvoljava da bliže elaboriram ovu temu, ali napomenuću još samo to da ova Vlada, sve pod firmom puta ka Evropi, ide krupnim koracima ka opštoj etatizaciji, što je zapravo pravac u suprotnom smeru – nedavno smo imali slučaj da se pored već postojeće Agencije za borbu protiv korupcije kao skupštinskog tela, formira Koordinaciono telo za praćenje nacionalne strategije za borbu protiv korupcije sa istim nadležnostima, kao telo izvršne vlasti. I ovde je isto u pitanju – po Ustavu, advokatura je nezavisna javna funkcija, a notari su državni službenici – i to odabrani.

       Pošto je Ministar pravde odbio svaki dalji komentar svojih stavova, uzdržaću se i ja od daljih komentara. Umesto toga, za kraj, opet ću citirati sebe (Javno beležništvo – priča o ludom i zbunjenom … 04.09.2014. www.opancar.com):

       „Nije nam bilo dovoljno što je prethodna vlast za ministra pravde postavila pripravnicu u pravnim poslovima, pa ova vlast za ministra pravde, za promenu, postavlja pripravnika. I oni treba da sprovode reforme pravosuđa koje će ako se tako nastavi postati stalna pojava”.

DC, 22.09.2014.