Zloupotreba patriotizma

januar 13, 2015 u rubrici Opančarski dnevnik 2017

       Da li ste videli onaj stotinak metara dug red ispred Srpske banke u Beogradu. A ima takvih redova i po unutrašnjosti, jer kako čuh, gasi se 13 filijala te banke. Ostaće samo ona u Beogradu i ona će pružati svoje usluge vojsci Srbije, što će reći državi. Da li ste među onim mučenicima od kojih neki rekoše da je to peti dan kako stoje u redu primetili nekog tajkuna? Dobro, da ne idemo toliko daleko. Da li ste tamo primetili nekoga koji bi pripadao onoj kategoriji građana koja se obično definiše kao srednja društvena klasa? Sumnjam! Da li ste primetili da je kod svih tih banaka obrazloženje isto. Ulozi građana nisu ugroženi. Država garantuje za te uloge! A kojim parama  država to garantuje. Pa parama građana, kroz budžet! Da zaboravio sam da kažem – građani će ta prava ubuduće ostvarivati preko Banke Poštanske štedionice – dakle, opet preko države. Moj pokojni otac nije imao poverenje u banke, pa je svu svoju ušteđevinu držao kod Pošte. – Banke su lopovi, govorio bi. – Stavi ovo malo para na onaj moj račun kod Pošte. Pošta ne može da propadne. To je država! U pravu je bio – Pošta je i dalje država, pa će država sve to da ispegla preko budžeta.

       Ali šta će država u poslovnim bankama!? Zar banke nisu isto što i ostale firme – same odgovaraju za svoje poslovne uspehe i neuspehe. Da li ste opisane pojave primetili kod onih drugih banaka koje obično nazivamo “strane banke”. Ne!

       U čemu je razlika između “reorganizacije” ove banke i propasti Agrobanke, Univerzal banke i Privredne banke Beograd, na primer. Jedino u tome što su tamo “muvali” sami organi banaka u sprezi sa režimskim tajkunima, a ovde sama država. Da li mislite da su oni ogromni gubici “Srbije gasa” koje pominje Bajatović, samo rezultat poslovanja te firme ili država kroz tu firmu – i druga državna preduzeća, “pegla” i državne dugove – naravno, na račun svog dela vlasništva u tim preduzećima. Pa da nije tako, ova bi firma odavno propala i ruski partner bi iz te firme pobegao glavom bez obzira.

       E sad se vratite na ono što sam gore pitao. Na socijalnu strukturu klijenata Srpske banke. To su isti oni koji glasaju za ovu vlast, jer joj veruju. Oni zbog kojih se Vučić svađa sa celom Evropom kojoj navodno stremimo. Nisu to ni Kocijančičeva ni Devenport – to je Evropa. Naravno da i u poslu i u politici i u životu dolazi do nesporazuma. Ali to se rešava na civilizovani način, a ne tako što ćete onome sa kojim sarađujete, pogotovu ako je to u okviru nekog višeg cilja, da kažete da laže, da finansira pad ove Vlade i slično. Pa zar vi mislite da je Vučić glup čovek, da to ne zna. Zna i te kako – da li ste primetili da tako nije nastupao prilikom posete ruskog predsednika i kineskog premijera. To je upućeno glasačima – patriotama, onim istim što čekaju u redovima ispred Srpske banke. – Jesi li video kako je Vučko odbrusio onom Englezu, što navodno govori srpski i onoj Slovenki – Kocijančićevoj! Ako mamu im jebem, takav njima treba! Da podvikne! Tako se svojevremeno govorilo i za Šešelja, pre onih krvavih događanja tokom devedesetih. A to se zove proizvodnja patriotizma.

       Gde su dežurni analitičari – Anđelkovići, Radunovi, Vučićeviči Dodikovi, Vučelići, Vulini  – primećujete li nešto zajedničko za sve njih, da objasne onima što čekaju u redu, zbog čega čekaju.  Nema ih, angažovani su da objane tom istom narodu, da je Vučić baš tako trebao da reaaguje, jer srpskom premijeru niko ne sme da naređuje, bez obzira da li je uopšte to i bilo naređivanje ili nije.

       Da tu malo uključimo i struku, kad se već pomenuti analitičari i ne trude da to prouče. Nigde, pa ni po našim propisima, ne piše da na tenderu onaj ko je najeftiniji mora i da dobije posao. Jer ako bi tako bilo onda bi svaka samostalna zanatska radnja mogla da dobije posao ispred renomirane građevinske firme samo ako je jeftinija. Cena je, ma koliko bitna, samo jedan od parametara za donošenje odluke o poveravanju posla “najpovoljnijem” ponuđaču. U tekstu BIRN-a na koji je premijer onako žestoko reagovao se to i navodi  – “da je Elektroprivreda Srbije (EPS) za ispumpavanje vode iz Rudarskog basena Kolubara angažovala konzorcijum bez iskustva, čime je znatno uvećala cenu tog posla”, što bi moglo da ispadne i tačno, jer koliko je poznato naše firme i nemaju neko iskustvo u tim poslovima, jer ispumpavanje vode tog obima nismo ni imali. Mi naravno ne možemo dalje o tome da prosuđujemo jer je to stvar konkretnih okolnosti slučaja. Ali poenta je u tome da se u žestokom odgovoru Evropi ti argumenti, ukoliko eventualno i postoje, ne pominju – akcenat je jedino na tome da je domaća firma bila za toliko i toliko jeftinija, te da su stranci uz pomoć Evrope hteli da nas opljačkaju, što je jednostavno nelogično, jer ta ista Evropa je za otklanjanje posledica prolećnih poplava pošteno odrešila kesu i to nepovratno. Ako se sve to ima u vidu onda bi to moglo da se okvalifikuije kao “proizvodnja patriotizma” ili njegova zloupotreba, kako vam se više sviđa.

       No, da dežutrni analitičari ne ostanu bz argumenata – Vučić će već danas imati sastanak sa Devenportom i tu će oni igrati ono “Mir, mir, mir, niko nije kriv.” Koliko ja poznajem Engleze, a dugo sam tamo živeo, Devenport će mu to oprostiti, ali ne i zaboraviti. Zna to i Vučić, ali – kad se sve stavi na kantar, vredelo je.

 DC, 13.01.2015.