Zna li neko ko je taj čovek?

septembar 10, 2016 u rubrici Opančarski dnevnik 2017

       Čitam izveštaj sa Skupštine Rukometnog saveza Srbije, najavljivane kao istorijske, jer je na njoj izborom novog rukovodstva trebao da se zaustavi sunovrat srpskog rukometa koji traje već duže vremena, tačnije od evropskog prvensrva koje je održano 2012. godine, a na kome je naša reprezentacija zauzela drugo mesto i ostavila iza sebe svetske sile u rukometu – Francusku, Nemačku, Hrvatsku …

       Bili smo mi i pre toga svetska sila u rukometu. Posle košarke i vaterpola rukomet je bio naš najtrofejniji sport. Sada nas nema nigde, čak i ne učestvujemo na najvećim takmičenjima, problem je proći kvalifikacije. Nisu naši rukometaši zaboravili da igraju rukomet, i dalje igraju u najačim svetskim ligama, ali nezadovoljni tretmanom koji imaju u reprezentaciji, zahvaljuju se na pozivima. Ni to nije ono najgore – otići će jedna generacija, doći će druga, tako bi trebalo da bude, ali tih novih generacija nema, rukometni znalci, bivši velikani našeg rukometa, kažu da je u našoj zemlji uništena baza rukometa, a nekada smo imali i jaku ligu i jake rukometne centre. Setite se samo Metaloplastike iz Šapca koja je 1984. bila finalista lige šampiona, a u nredne dve godine pobednik.

       Ništa bolja situacija nije ni u ženskom rukometu. Poslednju medalju na velikim takmičenjima osvojili smo na svetskom prvenstvu 2013. godine, na kome su naše rukometašice zauzele drugo mesto. Od tada ništa – kao i kod muškaraca, problem je i proći kvalifikacije. Ovakav ishod dao se naslutiti još kada su naše četiri najbolje rukometašice –  Andrea Lekić, Sanja Damnjanović, Katarina Tomašević i Dragana Cvijić odlučile da više ne nastupaju za nacionalni tim sve dok je na mestu  selekotra Saša Bošković! Očekivalo se da rukovodstvo rukometnog saveza reši taj problem i oni su odlučili – Saša Bošković ostaje selektor, rukometašice su slobodne. Razlozi donošenja takve odluke nisu objavljeni, kao ni razlozi zbog kojih su pomenute rukometašice odbile da dalje igraju za reprezentaciju, sve dok je Bošković selektor.

       Bivši asovi, za naš mentalitet i zadivljujuće saglasno, predlažu i rešenje – čoveka iz rukometa, Božidara Đurkovića, koji bi sa mesta predsednika Saveza, mogao da krene u revitalizaciju srpskog rukometa.

       I, pre dva dana održana je dugo najavljivana izborna skupština. Prema novinskim izveštajima skupština je započela rad izborom predsednika skupštine – za predsednika je, javnim glasanjem,  ogromnom većinom izabran Siniša Lazić (pratim rukomet odavno i ne sećam se tog imena), koji je odmah potom preuzeo u svoje ruke kompletno vođenje skupštine – uključujući i prebrojavanje glasova. Prema pomenutim izveštajima, Siniša Lazić je, videvši da njegov kandidat ima manji broj glasova od njegovog kandidata Milana Đukića, odlučio da se povuče iz dalje trke (ispada da je i on bio kandidat i da je dobio najmanji broj glasova) i svoje glasove priključi svom kandidatu, pomenutom Milanu Đukiću. Nastala je pometnja i skupština je prekinuta. Nastavak se očekuje.

       U cilju lakše identifikacije imena i lika Siniše Lazića i odgovora na pitanje ko je zapravo taj čovek, navodim i njegove sadašnje funkcije u rukometnom sportu, prema tekstu u Blicu od 9. Septembra, pod naslovom – SKANDAL. PREKID SKUPŠTINE, ĐURKOVIĆ U PREDNOSTI:  član je skupštine Rukometnog saveza Srbije (RSS) – evo sada i predsednik, što je izgleda i jedina validna odluka ove istorijske skupštine), Potpredsednik Upravnog odbora RSS; predsednik Skupštine zajednice sudija i kontrolora RSS; Predsednik Rukometnog saveza centalne Srbije; Generalni sekretar Rukometnog saveza Kosova i Metohije; RK Zvečan iz Zvečana (šta god to značilo); pomoćnik direktora prve lige Zapada za muškarce i žene; Komesar super lige za muškarce; kontrolor super lige za žene … ima i njegova slika!

Dragiša Čolić, 10.09.2016.