Štrajk advokata ulazi u treću nedelju. Sudovi obaveštavaju javnost da se suđenja odlažu, policija – da ne može da hapsi kriminalce, mediji o tome izveštavaju – kako ko, zavisno od toga ko za koga navija. Ministar pravde, stažista na tim poslovima i zadacima, se neda – Nema tu o čemu da se razgovara sa advokatima, zahtevam da Advokatska komora Srbije u roku od 48 sati ukine Uputstvo o štrajku i da se advokati odmah vrate na posao! Predsednik Vlade – Imam puno poverenje u Ministra pravde. Vlada, na sednici od 25. Septembra 2014. – Ukida Uputstvo o štrajku, a Ustavni sud Srbije će odlučiti da li je ono bilo zakonito ili nije. Advokati se SMS porukama obaveštavaju da se štrajk nastavlja. To je u najkraćem današnje stanje stvari po ovom pitanju.

       Advokati protestuju zbog dve stvari: (1) visine novih poreskih zaduženja i (2) nekih rešenja iz Zakona o javnom beležništvu i pratećih zakona kojima se brojni, tradicionalno advokatski poslovi (po nekim računicama 90% od ukupne mase advokatskih poslova) predaju u isključivu nadležnost javnih beležnika. Obe te stvari, a posebno ova pod (2) bitno ugrožavaju i status advokature i egzistenciju advokata, a naročito ako se ima u vidu njihovo sinergetsko dejstvo – enormno povećanje poreza uz istovremeno enormno oduzimanje poslova koje inače advokati obavljju tradicionalno u svim zemljama i u svim pravnim sistemima sveta.

       Ministar pravde to ne razume ili se pravi da ne razume, a uz to i ne govori istinu, jer danas na RTS- izjavi:

–          Ministarstvo pravde, ostaje otvoreno za razgovore sa advokatima na sve teme koje oni smatraju problematičnim za svoj rad što ne znači da sve može da se dogovori kako oni žele.

       Naravno da ne mora sve da bude kako advokati žele, ali zašto Ministar obmanjuje javnost kad kaže da je Ministarstvo pravde otvoreno za razgovore sa advokatima na sve teme koje oni smatraju problematičnim, kad je u ponedeljak, 22.09.2014. godine odbio da razgovara sa delegacijom Advokatske komore Srbije sa obrazloženjem da o javnom beležništvu nema šta da se razgovara, jer je to gotova stvar. Pa delegacija advokata je kod njega došla da samo o tome i razgovara, jer razgovori o visini poreskih zaduženja se i ne vode u tom ministarstvu već u Ministarstvu finansija. Treće i ne postoji, izuzev ako se pod tim ne podrazumeva i zahtev za njegovu smenu, ali ni o tome se, pretpostavljam, neće razgovarati u tom ministarstvu. Uostalom, Ministar Selaković je taj stav potvrdio i juče u Vestima na TV B92 u 16h i u intervjuu u večernjem dnevniku RTS, saopštivši jasno da o tom zakonu ne može više biti reči jer je to gotova stvar.

       Ministar je objasnio i zbog čega je to gotova stvar – taj zakon je donet još pre tri godine i bilo je dovoljno vremena da se o njemu razgovara. Tačno je da je Zakon o javnom beležništvu donet pre tri godine (Sl. glasnik 31/2011), za vreme “one vlasti”, kako ovi novi vole da kažu, ali je  nakon toga četiri puta menjan i dopunjavan od strane ove vlasti. Tačno je i to da je ključna formulacija koja govori o poslovima javnih beležnika ostala ista – “sastavlja, overava i izdaje javne isprave o pravnim poslovima, izjavama i činjenicama na kojima se zasnivaju prava i overava privatne isprave”, ali to je toliko široka formulacija protiv koje se ni danas niko ne bi bunio, jer postoje i javne isprave koje notari u celom svetu overavaju, ali problem je nastao donošenjem “pratećih” zakona.

       Zakonom o prometu nepokretnosti koji je objavljen  u Službenom glasniku broj 93/2014 od 1. Septembra 2014, koji je istog dana i stupio na snagu, a i počeo da se primenjuje, propisano je, u članu 4, sledeće:

       Ugovor o prometu nepokretnosti zaključuje se u obliku javnobeležničkog zapisa.

       Za sastavljanje ugovora o prometu nepokretnosti u obliku javnobeležničkog zapisa isključivo je nadležan javni beležnik na čijem se području nalazi nepokretnost koja je predmet ugovora.

       Ugovori koji nisu zaključeni na način iz st. 1. i 2. ovog člana, ne proizvode pravno dejstvo.

       Gospodine Ministre, kada su advokati o tome mogli da protestuju “u protekle tri godine”?

       Gospodine predsedniče Vlade, da li i dalje imate više poverenja u svog ministra pravde ili u 9.000 svojih građana – advokata i nije li to dovoljan razlog za njegovu ostavku, imajući u vidu i posledice koje su ovakvim njegovim radom i obmanjivanjem javnog mnjenja nastupile po pravosuđe. Pa zar mislite da će ovih 9.000 advokata tu stati, a nastupajuće će biti i za Vas pravi test – da li zaista želite ozbiljne pregovore o pristupanju Evropskoj uniji ili je nešto drugo u pitanju.

       Isti je slučaj i sa Zakonom o vanparničnom postupku, odnosno njegovim izmenama i dopunama koje su stupile na snagu 1. Septembra 2014. godine, a kojim su poslovi ostavinskog postupka, testamentalnog raspolaganja, ugovora o doživotnom izdržavanju,  raspodeli imovine za života, bračnim ugovorima i sporazumima supružnika o deobi njihove zajedničke imovine i dr. predati u isključivu nadležnost javnih beležnika.

       Ministar pravde dalje navodi:

–          „I dalje insistiram na tome da napravimo dobar dogovor oko paušalnog oporezivanja advokata, ali da prekinemo sa izuzetno lošom praksom koja je nekoliko prethodnih decenija ovde postojala – da pojedincu makar to bio advokat, država sistemskim propisima dozvoljava da ne prijavljuje svoje prihode na koje treba da plate porez“

i dalje:

–          Neprihvatljivo je da imate ljude koji plaćaju paušalni porez od 15, 20, ili 30 hiljada dinara mesečno a da imaju prihode veće od 15, 20 i 50 hiljada evra.

        Prvo, ako postoje advokati koji plaćaju paušalni porez od 15, 20, ili 30 hiljada dinara mesečno a da imaju prihode veće od 15, 20 i 50 hiljada evra, je stvar države i njenih organa koji treba takve slučajeve da identifikuju i na oidgovarajući način procesuiraju, a ne da se zbog toga kažnjavaju i oni advokati koji svoje poreske obaveze izmiruju u skladu sa ppropisima koje je ova država donela.

       Drugo, ne može se javno objaviti da je povećanje poreza advokata izvršeno u proseku za 46%, ako prema Rešenjima koja su dostavljena advokatima to u proseku iznosi 300%.

       Treće, ako je ono “drugo”, što je bilo razlog junskog štrajka, u razgovorima sa prethodnom garniturom Ministarstva finansija identifikovano kao tačno, te ako je to bio razlog za dalju obustavu takvih Rešenja, obećanje da će se to ispraviti i razlog za prekid štrajka, pa se po tome ništa ne uradi – a umesto toga usledi i oduzimanje 90% klasičnih advokatskih poslova, nije li licemerno i otrcano da se stalno ponavljaju ovi razlozi.

       Četvrto, kako može Ministar pravde da izjavi (večernji dnevnik na RTS-u 25.09.2014): – Uostalom na takva Rešenja o oporezivanju žalilo je se samo oko 200 advokata od preko 9.000 koliko ih ukupno ima, a da pritom ne pomene da su tih 200 advokata koji su se žalili, upravo oni koji su i dobili rešenja. Ostali ih nisu ni dobili, jer je dostavljanje rešenja obustavljeno, pa se nisu mogli ni žaliti.

DC, 26.09.2014.