Opančar* javlja – Šamarčina za advokatsku organizaciju

februar 27, 2021 u rubrici Opančarski dnevnik

Posle silnih opstrukcija u režiji advokata odbrane, koji su, kako ih je u usmenom obrazloženju presude nazvao sudija delovali kao ekipa (pet advokata), izrečena je presuda Dragoljubu Simonoviću, bivšem predsedniku beogradske opštine Grocka i visokom funkcioneru vladajuće Srpske Napredne Stranke (SNS) i saučesnicima, optuženim za paljenje kuće novinara portala Žig info Milana Jovanovića 2018. godine u Vrčinu. Dragoljubu Simonoviću je izrečena presuda za krivično delo podstrekavanja na izvršenje krivičnog dela u trajanju od 4 godine i 3 meseca zatvora.

Pomenuta ekipa advokata je po rečima sudije sve vreme opstruisala suđenje – od 20 zakazanih sudećih pretresa, održano je samo 10. Klasičan način za tu vrstu opstruisanja je izostanak advokata odbrane ili, kad ih kao u konkretnom slučaju ima više, bilo koga od advokata. Obično se advokati dogovore ko će od njih kada da izostane, pa tako naizmenično. Njegov branjenik ustaje na početku suđenja i izjavljuje da njegov advokat nije prisutan, te da on ne želi da u njegovom odsustvu učestvuje u pretresu i suđenje se odlaže. Poenta je u tome da se to tako vozi sve do zastarelosti krivičnog gonjenja, kad se postupak obustavlja i optuženi izlazi na slobodu kao slobodan građanin – ima pravo čak i da od države traži naknadu štete za pretrpljene duševne bolove i slično.

Deluje ovo kao priča bivšeg advokata koji o tome priča sada, a ne kad je bio advokat. Ne, ja sam oduvek smatrao da je to advokatska bruka i iz tih razloga sam već na početku bavljenja advokaturom odlučio da se ne bavim tom vrstom advokature – u pravu postoji osnovna podela na krivično i građansko pravo, pa otuda i podela na advokate krivičare i advokate civiliste. U praksi i jedni i drugi mogu da se bave sa obe vrste prava, iako je razlika prilično velika – samo je bruka zajednička.

Pisao sam o ovom slučaju i na početku postupka, dok je ta stvar bila kod tužilaštva, a povodom date kvalifikacije ovog krivičnog dela – očekivalo se da će biti podignuta optužnica (teža kvalifikacija) i za pokušaj ubistva, jer su palikuće, dok je kuća u toku noći gorela, pucali na vrata da žrtve ne pobegnu, ali se tužilaštvo odlučilo za blažu kvalifikaaciju (optužba) – palikuće su nameravale samo da potpale garažu ali, vatra ko vatra, se otela pa zahvatila i kuću. A pisao sam i o opstrukcujama advokata u tom predmetu, što je zapravo i povod ovom tekstu (tekst „Kad politika uđe na vrata, pravo izlazi kroz prozor“ – sinopsis za dokumentarni film, by Dragiša Čolić – www.opancar.com – pretraživač pod – sinopsis).

No, da se vratim na donetu presudu. Krajnje je neuobičajeno da sudija tokom izricanja presude izjavi da je suđenje bilo izloženo opstrukciji od strane advokata branilaca koji su delovali kao ekipa, da je i on sam bio izložen pretnjama i da se plašio za svoju bezbednnost, jer sudija je neprikosnoven, a država je tu da mu pruži svu zaštitu. Očigledno da on tu zaštitu nije osećao – čak mu se i pretilo državom na samom suđenju.

Da budem iskren, ja sam to viđao samo u južnoameričkim filmovima, pa se može pretpostaviti da mu je bio pun q…. njihovih postupaka. Šta je sledeće što nas očekuje u ovoj zemlji demokratije, blagostanja i slobode gde svako može da radi sve što mu padne na pamet. Sudija Žugić – ne bi trebao da mu pominjem ime iz razloga njegove lične bezbednosti, ali njegovo ime je već svuda na internetu, je hrabar čovek, jer ko zna kojim je još pretnjama i pritiscima bio izložen. Najtragičnije je to što on presude donosi – u ime naroda, a od tog naroda ne može ni zaštitu da dobije.

Tužilac Predrag Milovanović koji je zastupao optužbu je takođe hrabar čovek. Njemu je pretio i sam prvooptuženi Dragoljub Simonović i to na samom suđenju. A iz izjave – Kad predstavnici vlasti komentarišu postupke osetite neku vrstu pritiska, ne može se zaključiti drugo, do da je bio izložen i toj vrsti pritiska. On sigurno nije sam odredio blažu kvalifikaciju ovog krivičnog dela, o čemu je gore bilo reči. U tužilaštvu je na snazi princip subordinacije, što znači da je niži tužilac dužan da poštuje nalog višeg tužioca. Za optužbu u ovom predmetu maksimalna kazna predviđena Zakonom je 8 godina zatvora. Dragoljubu Simonoviću je izrečena kazna od 4 godine i tri meseca. Moglo je i više, jer krivica je nesumnjivo utvrđena – to vam je isto kao kad porota u američkim filmovima kaže – Kriv je!, a vaganje u okviru dozvoljenog maksimuma vrši sudija – u konkretnom slučaju veće sudija. Da li je i tu bilo pritisaka i kako je ko od sudija u veću glasao, mi to ne znamo niti možemo znati.
Na presudu će se žaliti i advokati – ona ekipa koja je dok je sudija obrazlagao presudu i govorio o njihovim opstrukcijama, u znak protesta, napustila sudnicu – takođe ekipno! Apelacioni sud, po žabama, ima mogućnost da potvrdi presudu, a može i da je ukine i vrati na ponovno suđenje – što se u takvim slučajevima obično i radi, a onda sve počinje iz početka – i novo suđenje i nove opstrukcuje, pa ko koga … često i do zastarelosti krivičnog gonjenja jer u tom roku sve pravosnažno mora da bude okončano. A bilo je – ne malo, takvih slučajeva – suđenje Marku Miloševiću, Stanku Subotiću Canetu …

Naravno, mnogo toga zavisi od sudija Apelacionog suda – za početak, od predsednika tog suda od koga zavisi koje će veće dobiti da po žalbama rešava taj slučaj, jer dešava se – pravno istovetan slučaj, a presude oprečne.
Bilo kako bilo, ovim suđenjem, a naročito onim što je sudija rekao na račun advokata odbrane prilikom obrazlaganja presude, advokatura Srbije je dobila ogromnu šamarčinu, jer ne zaboravite na čelu advokatske ekipe bio je Viktor Gostiljac, predsednik advokatske komore Srbije. Naravno, on je u tom predmetu istupao u svoje lično ime kao advokat, ali se ne može izbeći pitanje koga su to advokati Srbije izabrali za svog predsednika, koji ih u okviru te funkcije zvanično i predstavlja. A ako tome dodamo i to da je jedan od branilaca u slučaju Jovanjica Jugoslav Tintor, predsednik advokatske komore Beograda – poznat po nedavnom neobjašnjivom postupku, kada je po prijavi tv N1 protiv advokata Svetislava Bojića, takođe branioca u slučaju Jovanjica, koji je novinarki Jeleni Zorić preneo pretnje prvooptuženog Predraga Koluvije koji se nalazi u pritvoru, umesto da tu prijavu prosledi disciplinskoj komisiji Komore, dao sebi u nadležnost, i u odgovoru umesto da zaštiti bezbednosno ugroženu novinarku, uzeo u zaštitu kolegu Bojića, onda se može postaviti pitanje ko to zastupa advokate Beograda i Srbije. A moglo bi se postaviti i još važnije pitanje – da li to čelni ljudi advokata Beograda i Srbije postaju angažovani državni advokati – te da li advokati Srbije gube ono što je najdragocenije u statusu advokata – nezavisnost, garantovanu ustavom.

*U mom selu ima jedan opančar.
Što on pravi dobre opanke. !
Obuješ ih, popenješ se na soliter”
i skočiš sa desetog sprata –
ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!

Dragiša Čolić, 25.2.2021