Tragom vesti: “Ministar unutrašnjih poslova i potpredsednik Glavnog odbora Srpske napredne stranke (SNS) Nebojša Stefanović najavio je danas da će biti formirani posebni timovi policije čiji će jedini zadatak biti da na dan izbora, 24. aprila suzbijaju izborne krađe” (Beta – 7.4.2016).

       Negde početkom devedesetih zadesio sam se u Beču na sastanku direktora Inexovih zapadnih firmi i stigla je vest o rezultatima izbora u Srbiji – Milošević je pobedio sa preko 90% osvojenih glasova, što je propraćeno oduševljenjem prisutnih (oduvek je vlast vodila principijelnu kadrovsku politiku). Ja nisam imao ni jedan poseban razlog da se kurčim – svakako mi je u to vreme bilo bolje u Londonu nego u Beogradu, a nisam ni osećao potrebu da među kolegama budem preterano oprezan, pa mi je valjda spontano izletelo – E, to će da ga sjebe!

       Reakciju koja je usledila nisam očekivao – Za koga ti navijaš …. Pokušao sam da objasnim da nisam ništa loše mislio, te da je pameti vlast bi, u svom interesu, trebala da se čuva upravo ovakvih rezultata, jer u situaciji kakva je u Srbiji tada bila, teško da bi iko razuman mogao očekivati pobedu vođe sa preko 90% glasova, što naravno odmah budi sumnju u regularnost glasanja – na kraju, zbog toga je 5. oktobra 2000. Milošević i pao.

       Ništa nije pomoglo. Sve što sam više prizivao razum u pomoć, više sam se i platkao – među kolegama kojima sam do juče bio i šef! I ne dugo vremena zatim, uoči proglašenja sankcija prema Jugoslaviji, krajem juna 1992., iz Beograda je stigla vest – Nalaže vam se da dužnost predate N. Lj. (N. Lj. II, sin N. Lj. I) koji upravo stiže u London i da se se u roku od 6 dana vratite u Beograd.

       No ostavimo pomenute na miru, bilo je to vreme kada se vlast, kao i ova sada, okružuje isključivo onima koji su joj apsolutno odani. A između te vrste isključivosti sa jedne i apsolutne odanosti sa druge strane i gluposti nema neke razlike, jer vlast pored onoga što javno govori – i hvali se i bez razloga, što svakako prepoznajete, zna i pravo stanje stvari, što svakako osećate, tako da je po pravilu to i prvi znak slabosti vlasti koje ona pogrešnim potezima još više produbljuje.

       Jedan od takvih poteza je i vest sa početka ovog napisa –  koji bi to iole ozbiljni razlozi bili da vlast za predstojeće izbore formira posebne timove policije sa zadatkom da ovi spreče eventualne izborne krađe. Pokušajmo da to analizirano. Ako je vlast tako odlučila, znači da raspolaže indicijama da se te pojave mogu i očekivati. Od koga ta opasnost preti – opozicije ili vlasti? Ako je od opozicije, vlast raspolaže upotrebom policije, pa je može staviti u funkciju sprečavanja izbornih krađa i bez formiranja specijalnih timova za tu svrhu. Ako ta opasnost preti od same vlasti – ne bih se glupim pretpostavkama dalje bavio. Pokušajte da zamislite aktuelnog ministra policije Stefanović Dr. Nebojšu u ulozi čuvara vlasti od vlasti kojoj i sam pripada. Dakle, takva opasnost dolazi od opozicije, koja je toliko jaka, dobro organizovana i kadra da tako nešto sprovede nasuprot svoj sili domaćih i međunarodnih posmatrača, biračkih odbora i drugih tela u kojima će, s obzirom na stanje vlasti, oni iz vlasti činiti uverljivu većinu, tako da je jedina logička pretpostavka da je krađa izbornih rezultata reezervna opcija vlasti za slučaj da im krene lošije nego što se očekuje. Uostalom ne zaboravite ni onu priču sa početka o rezultatima većim od 90%.

       Ukoliko bi dakle do toga došlo, vlast bi –  uz pomoć specijalnih timova policije, po sistemu drž’te lopova, mogla da krene u ozbiljnu poteru za džakovima sa nestalim izbornim listićima na kojima se naravno nalaze glasovi za ove sa vlasti. Uostalom sa ovakvim akcijama i to na najvišem nivou – kako premijerskom tako i predsedničkom, ova vlast več raspolaže prethodnim iskustvom.

       Smorio sam vas pa da vam ispričam jedan stari vic, onaj o spačeku – Zaustavi čovek vozača spačeka i pita ga – Burazeru, reci mi ‘el si to sam pravio, il’ ti je neko pomagao!

       Ministre, kakva je situacija sa vama – jeste li ovu odluku sami doneli il’ vam je neko pomagao.

Dragiša Čolić, 08.04.2016.