Regler

mart 19, 2018 u rubrici Opančarski dnevnik 2017

Do gostovanja Gorana Vesića u nedavnoj predizbornoj debati u emisiji Upitnik koju na RTS-u vodi Olivera Jovićević, nisam imao pojma šta ta reč znači a još manje koja je njena uloga  u savremenim, a naprednim, sistemima vlasti. Za mene je regler bio ono nešto u kolima kad neće da upale, a majstor ti kaže – crko ti regler! Pronašao sam u enciklopedijama da bi to moglo da se definiše i kao dizajner zvuka, što me bliži povodu ove teme, mada kad je reč o Goranu Vesiću i  zvučnim signalima koje taj čovek ispušta dok priča, sumnjam da bi tu njemu mogao pomoći i dizajner zvuka iz klase Roberta Kavalija – samo kao gradacija jer nisam čuo još ni za jednog dizajnera zvuka te kategorije.

No da se vratim na temu. Ima jedna pojava koju sam svojevremeno najpre primetio kod Šešelja – ukoliko mu se ne dopada ono što sagovornik hoće da kaže, on mu hitro upada u reč i otvara paralelnu priču koja sa tim što ovaj hoće da kaže ima veze koliko i rezultati nedavnih beogradskih izbora sa tradicionalnom biciklističkom trkom Tur de Frans. I nema voditelja koji to može da spreči tako da se takve debate završavaju onako kako su i započete – u stilu „razgovor gnjuraca.“ Taj metod su prihvatili i svi Šešeljevi đaci, ne računajući onog najnaprednijeg koji je uveo „predsedničko pravo“ da drekne kad zatreba – Tišina tamo!

I mučeni Goran Vesić je tu metodu pokušao da primeni u emisiji koju sam gore pomenuo i za one koji su to pokušali da gledaju ispao totalna budala – on jednostavno nikome od ostalih učesnika, primenom napred opisane „Šešelj metode“ (moj termin – polažem autorsko pravo na njega) nije „dao da zine“. Koja je to cena koju je jedan odrasto čovek spreman da plati, počev od onog – Gospodine Vesiću, molim vas, do onog – može li neko da utiša ovu budalu.

RTS je velika tv kuća i normalno ima tonce kao „dizajnere zvuka“ koji za taj svoj posao primaju platu – tu su da intervenišu, kako u situaciji, na primer, kad gledanje filma podesite na željenu jačinu zvuka, a onda grunu reklame, pa skačete da dohvatite daljinski, tako i u situaciji, opet na primer, kad pevač sevdalinke umisli da je Pavaroti, pa odvali da zavija i nema tu razlike da li je u pitanju Halid Bešlić ili Ivica Dačić ili u konkretnom slučaju Goran Vesić. Ljudi, jednostavno rade svoj posao u skladu sa opisom poslova i zadataka iz sistematizacije radnih mesta.

I sve bi se verovatno završilo sa onim uobičajenim – pusti budallu, da ta nečuvena pojava nije sa najviših mesta označena kao politički incident od najvišeg državnog značaja, daleko većeg od, opet samo kao primer, predstojeće promene Ustava kojima će kako je predloženo biti ukinuta u celom svetu prihvaćena podela vlasti na zakonodavnu (Skupština) izvršnu (Vlada) i sudsku (pravosuđe), tako da će ova poslednja praktično biti ukinuta i pored do sada neviđenog jedinstvenog protesta  kompletne pravosudne struke.

I dok o ovom poslednjem svi ćute, čak i onaj ko je za Ministra pravde postavio mlađanu osobu bez ikakvog iskustva (ne verujem da je ikada ušla u sudnicu kao pravnik), ostavivši je da se sama bori protiv pravosudne struke, dotle je slučaj Vesić zavredneo najhitniju žestoku intervenciju – najpre od dežurnog „državo branitelja“, ministra policije Dr Nebojše Stefanovića, a potom i sa najvišeg mesta – od strane predsednika države lično, a u skladu sa težinom izrečenih kvalifikacija morao je da se oglasi i Rem – regulatorna državna agencija za medije, doduše ne od strane zakonskog zastupnika te agencije, već od strane članice te agencije, koju je, slutim, ova ista vlast tu i imenovala, rekavši da je regliranja Vesićevog glasa bilo, da bi joj nakon stručnog veštačenja koje je RTS tim povodom organizovao, direktor RTS otpisao – i njoj i pratećoj pojavi u takvim situacijama zvanoj željko mitrović, da bi pomenuta članica iskoristila svoje pravo na repliku zatraživši da RTS dopuni svoju sistematizaciju radnih mesta sa opisom poslova i zadataka zaposlenih tonaca uzimajući u obzir sve okolnnosti slučaja Vesić.

I sad ako mislite da bi tu mogao biti kraj ove nevesele ludorije – nije! Goran Vesić, najavljuje tužbu protv RTS za naknadu štete zbog povrede ….. časti i ugleda i ko zna čega još – sumnjam da će predmet tužbe biti i to što je ispao budala. Ne bih voleo da budem u koži sudije koji će suditi po toj tužbi. Plaši me da će to ispasti slučaj sličan onom kad su braća Vučića i Malog pošla kod mame na doručak, a nestašni žandarmi zaduženi za održanje reda i mira na paradi ponosa ih usput iz čista mira isprepucali.

Bilo kako bilo, zahvaljujući Goranu Vesiću, prozvanom reegler, taj termin je konačno ušao u našu političku praksu, pa će sada svako moći da ga primenjuje u skladu sa svojim potrebama – Informer će moći da piše kako je Aleksandar Martinović „rasturio“ Jugoslava Ćosića u nedavnom intervjuu na tv N1, a oni koji su to gledali moći će da pričaju da je u stvarnosti to bilo obrnuto, Angela Merkel i njeni evropski emisari će i dalje moći da se dive našem vođi za postignute rezultate u uvođenju demokratskih vrednosti u naš politički i svakodnevni život koji će biti nagrađeni ulaskom u Evropsku uniju možda već 2025. godine (gde li će tada biti Angela Merkel,  Johanes Han – onaj što silazi niz stepenište aviona sa rukama u džepovima dok ga dole čeka državna delegacija na čelu sa Annom Brnabić lično i razni drugi evrozvaničnici),  a možda i pre – ako završe ovo što su nameračili sa Kosovom. U međuvremenu mi ćemo uživati u dobrobiti koju nam ova hvaljena demokratija pruža.

Dragiša Čolić, 18.03.2018.