Ipak, moram da priznam da me je danas i Mlađan Dinkić razveselio. Predizborna kampanja je u toku, pa u skladu sa tim aktuelnim trenutkom i Ivan Ivanović ima blok o tome – Malim koracima u budućnost! Primetivši da ovog puta predsednički kandidati na predizbornim skupovima pričaju viceve – mada sam se ja u ovoj knjizi prvi toga setio, opredelio se da prikaže pet najuspelijih. Na petom mestu je bio Tadić sa svojim vicem, potom Dačić ….. kakvi vicevi, takvi i aplauzi, i na kraju, pobednički vic – Mlađan Dinkić. Za govornicom, ovaj rodonačelnik stranačkog zapošljavanja o čemu je napred već
…pročitaj više

Gore, u nabrajanju „opančara“ pomenuh i patriote. E sad, zbog sebe, a ne zbog dežurnih patriota koji će me odmah svrstati u one druge, želim da objasnim u čemu je razlika između njih – patriota, koji svojim patriotizmom uništiše ovu (i moju, a ne samo njihovu) zemlju i onih drugih – gde i sebe ubrajam, koji takođe imaju pravo da vole ovu našu zemlju i da joj žele dobro.   Razlika između njihovog i mog patriotizma je evidentna i meri se stanjem u kome se danas nalazimo, i – što je još gore, načinom na koji mislimo da iz tog stanja
…pročitaj više

A da bih bio do kraja jasan volim prave Beograđane. Na primer, onog čupavog Ivana Tasovca, Direktora Beogradske filharmonije, koji ima i pameti i duha i koji me pre neki dan po ko zna koji put iskreno razveseli svojim biserima koje ću početi da zapisujem: „Sve za lepotu – istraživanje psihološkog instituta u Biškeku pokazalo je da slušanje koncerata beogradske filharmonije povećava volumen trepavica do 87%“.        Volim ljude sa duhom. Dopada mi se i Mihailo Medenica iz „Press“a – „Samo Sredom Srbiju Spašavam“ (SSSS), koji jednom prilikom reče: „Ako ne veruješ u ljubav na prvi pogled, da prođem još
…pročitaj više

Ovde otvaram jednu za društvo značajnu temu – radi se o psovkama, kojih primetili ste, ima u ovoj mojoj knjizi. Uostalom, i u samom uvodu sam priznao da ponekad i psujem, a na to sam upozorio i na naslovnoj strani.        I odmah da se izjasnim. Po meni, psovka je jedno, a vulgarnost je drugo. Vulgarnost je ružna, a psovka to ne mora da bude. Nema ničeg goreg nego kad čujete nekog da psuje „ko kočijaš“ ili kad psuje, a ne zna da psuje. Takvi se odmah prepoznaju. To su oni koji psuju da bi bili „šik“ u društvu. Takvi
…pročitaj više

Ovde moram da razjasnim neke stvari. Ne zbog onog „šta je pisac hteo da kaže“, već da otvorim jednu mnogo važniju temu – šta je zapravo Beograd? A isto se odnosi i na Pariz, London, Njujork. Naravno, ja pričam sebe, ono što ja mislim o tome, bez pretenzija da je to zaista i tako, pa eto time dajem priliku Opančarima, koji su i glavni junaci ove moje knjige – including but not limiting: političarima, kurvama, sveticama, biznismenima i kontroverznim biznismenima, pevačima i pevačicama – onima sa „nanogicama“ i bez nanogica, masterbantima, akademicima a posebno onima iz devedesetih, poštenoj i nepoštenoj
…pročitaj više

……………..        Za jedan drugi, prateći problem, takođe povezan sa sistemom PDV-a, bi s obzirom na funkcije koje je obavljao (i obavlja) već mogao da bude malo veći krivac. Po sistemu PDV-a država na jednoj strani ubira porez a na drugoj strani vrši povraćaj onima koji su to predfinansirali. E, tu već nastaje problem. Država rigorozno ubira porez – probajte da 10-og u mesecu to ne platite, a na drugoj strani ne vrši povraćaj onima kojima treba da vrati ono što su prethodno platili. Čak ne prihvata ni prebijanje – da onima što duguje umanji za toliko ono što oni
…pročitaj više

Najpre o mom najvećem i najružnijem razočarenju – Mlađanu Dinkiću, kome stoga i posvećujem  najveću minutažu.        Negde napred, u nekom od prethodnih poglavlja – da ne tražim sada, a i ne volim sebe da čitam, neka ostane onako kako je tada zapisano, jer tada sam tako mislio, rekoh za ono vreme koje je prethodilo padu Miloševića, da su za Srbiju jedini spas mladi ljudi poput Mladjana Dinkića, koji se usudio da u to vreme napiše „Ekonomiju destrukcije“ što je i sada za pohvalu. Okupio je oko sebe 17 ekonomista i 1997. godine osnovao nevladinu organizaciju G17 Plus koja se
…pročitaj više

Imao sam ja još nesporazuma sa popovima, ali dosta o tome. Sećam se jednom prilikom, da još samo to pomenem, pitaju me iz firme kojoj pružam pravne usluge, za pravno mišljenje – došao čovek u mantiji, crkveno lice i hoće da uzme automobil na lizing (najviše vole džipove i mercedese), šta da rade – čovek u rubrici o ličnim podacima naveo samo svoje crkveno ime. I gde mene nađoše baš to da pitaju. Dao sam im sledeće pravno mišljenje – nije greh od popa tražiti ličnu kartu. Neki su me i kritikovali zbog toga, ali je sve došlo na svoje
…pročitaj više

Danas je Uskrs, pa o čemu bih drugom ako ne o veri i religiji, ali ne – isuviše je to pretenciozno. Niti sam ja neki vernik, niti poznavalac toga. O popovima, vernicima i ostalom što je s tim u vezi, mi lepše izgleda.        Jutros, sabajle, dok sam pio kafu, voditelj programa na RTS-u, pozdravlja spikerku Dnevnika, kako dolikuje, sa – Hristos Voskrese!, što ova nije demantovala – Tako je, reče ona i nastavi da čita Dnevnik. Samo što mu nije rekla – I ja tebi! Žika, zvani Šarenica, koji vodi najgledaniji program u zemlji pomenutog naziva, ostao je upamćen
…pročitaj više

U ovoj zemlji su se oduvek voleli žestoki momci – delije, grobari, hajduci, četnici. Hajduci – Đurđev danak, hajdučki sastanak. Naravno, zbog Turaka. A kad njih ponestane – srpske kuće, haranja, silovanja, ubistva. Mitrov danak, hajdučki rastanak, do proleća, kod jataka. Četnici – isto to, ali zbog Nemaca, naravno. A kad ponestane Nemaca – srpske kuće! Oduševljeni domaćini vrše masovna samoubistva. Žene u ekstazi siluju četnike, a kad pođu prazne magaze i podrume, za poneti.        I onda ti ovde iz nekih vukojebina dođu neki Šešelji, Draškovići i slični, proglase se za vojvode – i oni su Srbi pa imaju
…pročitaj više