Draškovića čovek ne može da uhvati ni za glavu ni za rep. Prvi je, svojevremeno, na televiziji,  lansirao karte o granicama velike Srbije, da bi potom, kad je aktuelni predsednik počeo da radi na tome, bio njegov najžešći protivnik. Prvi je na svom čuvenom promotivnom izbornom nastupu u Sava centru kliktao, na ogromno oduševljenje brojnih poklonika, da mi ne treba da jurimo Evropu – doći ce Evropa nama. A Evropu zabole za Srbiju, baš kao i Draškovića. Važno je da je promocija uspela, da je okupljena masa bila egzaltirana, a ako je tako, biće i glasova.        Kasnije je opet
…pročitaj više

       Sve je počelo od Gorbačova, početkom devedesetih. Probudio se čovek jednog dana i odlučio da preko noći promeni svetski poredak. Odmah i sad. Daleko od toga da mislim da je onaj prethodni, zasnovan na ravnoteži straha, bio idealan, i svaka mu čast za ideju. Ali, način kojim je u taj proces krenuo bio je sulud. Ranije se bar igralo na dva gola i ne verujem da bi se Klečka mogla dogoditi. Sada više utakmice nema. Igra se samo na jedan gol. Amerika napada, brani, sudi, propisuje pravila, deli žute i crvene kartone, komentariše, ocenjuje i presuđuje. Čak i Rusima.
…pročitaj više

Moram da prekinem ono o čemu sam počeo. Danas se desilo nesto strašno, nešto čega smo se svi plašili i što je, na tragediju i sramotu ove civilizacije, ispalo mnogo gore nego što iole zdrav um može da pretpostavi. Objavljena su svedočenja o žrtvama u selu Klečka na Kosovu. Iz pijeteta prema tim nevinim žrtvama, i srpskim i albanskim, neću opisivati ta gnusna nedela, jer ovo moje zajebantsko pisanije nije mesto za to. A i nedostaju mi reči da izrazim ono što o tome osećam. Ima li granica poremećenosti ljudskog uma, u ime nekakvih oslobodilačkih pokreta!        Slušam izveštaje zapadnih
…pročitaj više

       Da vam kažem kako se još postajalo – odan. Ne znam kako je danas. Kad sam bio mali, mislio sam da je najvažnije da nešto ne zabrljaš. Ma jok, nema veze. To je tek šansa. Što gore, to bolje. Zabrljaš nešto, a onda odeš skrušeno kod gazde. Priznaš sve lepo, eto desilo se, neću više nikad. On te žestoko izgrdi, kako i dolikuje, i na kraju ti kaže – dobro, videću šta mogu da uradim. Važno je da ne zaglaviš u zatvor. Onda ti to srede, ali od tada ima da budeš odan. Ako se zaboraviš, uvek stvar može
…pročitaj više

Nisam vam odavno ispričao nijedan vic. Opet inostrani, za svaki slučaj. Kažu, svojevremeno, u onoj široj Rusiji, zaključili na Komitetu da u interesu povećanja deviznog priliva otvore javne kuće. Međutim, posao ne daje zacrtane rezultate. Hitno se sastane Komitet da analizira uzroke i donese odgovarajuće zaključke. Jednom od članova koji je već bio na popravnom, pa nije smeo glasno da priča, nisu se baš mnogo dopadali zaključci. Usudi se, ipak, da kaže: „Meni se čini da je tu reč o kadrovima.“ Sekretar Komiteta ga oštro prekine: „Ne! To su sve proverene partijske radnice još od  1941. godine.“        Dobro, daleko
…pročitaj više

Ne kažem da je ono samoupravljanje bilo idealno. Bilo je i tu svakojakih gluposti. Bio sam direktor u tom periodu i znam koliko smo kukali na to. Ali bilo je i nekakve kontrole. Vraga sam ja mogao da radim šta hoću. Uvek se na Radničkom savetu nađe neki profesionalni samoupravljač, pa kad krene – ne može to, druže direktore, tako.        Znate onaj vic o kladanjskoj vodi. Za mlađe generacije koje se toga ne sećaju, to je bilo nešto kao sada vijagra. Pronašli u Kladnju „mušku vodu“ i počeli da je prodaju u flašama. Uđe čovek u radnju i kaže:
…pročitaj više

Opštine su nam posebna priča. Pre nego što pođeš u opštinu da završiš neki posao, uputno je da se raspitaš iz koje je stranke predsednik, potpredsednici, sekretar, a naročito predsednik Izvršnog saveta, te kakav je odnos snaga između njih. Pošto sam čovek od iskustva, zaputim se pravo kod predsednika Izvršnog saveta – Opština Čukarica, da ne mislite da izmišljam. Vlada je to opštinska, što da se zamajavam sa onim drugim, pogotovo kada sam čuo da je gospođa, moja koleginica – advokat. Lakše ćemo se razumeti, a i slučaj mi nije posebno komplikovan, treba samo da joj objasnim da je moj
…pročitaj više

Izgleda da se u matematiku ipak najbolje razumeju Draškovićevi. Nakon donošenja novog Zakona o legalizaciji bespravno podignutih objekata, a kažu u Beogradu ih ima već oko 150.000, sadašnja beogradska Vlada, zašiljila olovke i počela da računa koliko će para da uzme u ovoj akciji. Pominjana je cifra od oko 20 milijardi maraka. Preko 130.000 maraka po objektu – u proseku. Video sam svojim očima nacrt odluke sa ciframa. Pošto broj nula zamagljuje preglednost, a čovek može i da se zabroji, koristili su matematičku metodu: 10 na treći, osmi, dvanaesti ili petnaesti stepen, zavisno od pozicije propisane naknade. Naravno, te će
…pročitaj više

       Izmislili smo jednu čudnu praksu. Većina ministara i drugih javnih funkcionera istovremeno vodi i neko preduzeće. Društveno, što se zna. Kao, zašto bi ovi ljudi bili diskriminisani. Postaviš ga za ministra, uzmeš mu preduzeće. Mogu oni i jedno i drugo, postižu. Oni na Zapadu su šašavi. Kod njih to ne može. Baš me interesuje zašto. Jeste li nekad čuli za sukob interesa?        U modi je još jedna izmišljotina, kažu po ugledu na Zapad. Plate se daju u zatvorenim kovertima. Ako pitaš koliko je onaj drugi primio, to je najstroža povreda radne obaveze za koju možeš i da izletiš
…pročitaj više

Gde mi to živimo. Koje je ovo ludilo. Čitam anketu, učenici osmogodišnje škole odgovaraju šta im je životna ambicija: „Do osamnaeste moram da se dokažem da sam žestok momak. Ako budem imao sreće do dvadeset i pete bi trebalo da se obogatim, a onda ću da se povučem i mirno živim!“ Devojčice imaju malo drugačije ambicije. Kažu, tako za jedan dan mogu da zarade mesečnu platu. Roditelj sam i iskreno žalim te mlade ljude. Nisu oni krivi. Gde ih to vodimo. Sutra će oni nas da vode.        Kad sam stigao u London, sin mi je imao nepunih četrnaest godina.
…pročitaj više