Što mi ideja o pisanju romana ne pade na pamet za vreme nedavne izborne kampanje. Tu je bilo materijala na pretek. Pobedio je ubedljivo ha-harizmatični Milan Milutinović s parolom „Srbija u svet“. Od tada svet ne vide ni njega ni Srbiju. Ugledao se na svog prethodnika, uglednog državnika Zorana Lilića, pa izlazi samo na prijeme povodom državnih praznika.        Ti prijemi su glavni medijski događaji sezone. Okupi se po jedno 800 probranih zvanica, u nizu, po zasluzi. Pošto je konkurencija žestoka, listu sastavlja lično predsednik Republike. Funkcioneri druge federalne jedinice nisu na listi – nema mesta. Zorica Brunclik jeste,
…pročitaj više

Da vidimo šta ima dalje u „Blicu“. Na narednoj strani pomenuti romanopisac iz Niša kaže da su njegov najnoviji roman mnogi čitaoci doživeli kao čist gej produkt i da ga to raduje. Ne vredi ni to, neću da se udvaram pederima, pa makar i ne kupili moj roman. Moram da pogledam i drugu štampu.        Od „Politike“ nema vajde. Tamo sem visokih privrednih uspeha naših radnih kolektiva i daljeg razvoja Jugoslavije, nema ničeg novog.        Šteta što je riknuo „Građanin“. Gospodin Tijanić je budio nadu. Sećam se njegove čuvene prepiske, u svom sopstvenom listu, sa vlasnikom Pink televizije, gospodinom Željkom
…pročitaj više

Ljut sam. Udaljavam se od problema. Meditiram o Miri Marković, hoću da pišem roman, a još nemam ni temu. Da sam bar to radio do sada, da imam neko iskustvo bilo bi mi lakše. Neću nikoga ni da pitam da me ne bi zajebavali. Razgovarao sam ponovo sa kumom – u njega sam jedino imao poverenje. A on, s neba pa u rebra. „Bre, kume, jesi li ti išta pisao u životu? Sad si se setio. I to roman. A i koji će ti to. Ko danas još čita romane?“ Umesto da mi pomogne, ispriča mi još jedan vic. Pitali
…pročitaj više

Još uvek nisam rešio problem teme. Možda bih, umesto romana, mogao da pišem za neki časopis. Nešto kao ono za „Bazar“, u stilu – kad smo imali našu staru belu „ladu“. Međutim, i to je popunjeno. Uostalom za „Bazar“ ne bih ni pisao. Ne dopada mi se. Nisu to ona vremena kad je Momo Kapor pisao o Ani, Beogradu-011 i sl., u nastavcima. Taj čovek je genijalac. Prvi je provalio stvar. Probudi se, popije kafu, malo crta, sredi ono sa Anom do sledećeg broja, ode malo do „Lipe“, pa do Ade – i boli ga. Ne mora da dobije Nobelovu
…pročitaj više

Ima tu još nekih sitnica o kojima treba da razmislim. U kojoj formi da pišem?  U formi memoara da pišem – ne ide. To je kod nas već poprilično izrabljeno. Kažu da nigde u svetu nije napisano više memoara po glavi stanovnika. Valjda je to zato što nigde i nema više rukovodilaca nego kod nas. A i koga bi moji memoari interesovali. Nisam ja Draža Marković pa da građanstvo čita koga sam sve u životu kresō i daleko bilo – ko je sve mene kresō u životu. Nisam  ni Jelena Tinska, pa da to objavljujem. Treba da me prebije neki
…pročitaj više

–        Kume, angažovali me da napišem roman. –        Koji ti je sad pa to štos? Ko je tebe angažovao da pišeš roman? –        Angažovali me Mrgud i Marela, znaš ih, fini ljudi. Nisam mogao da ih odbijem. Jednostavno, preporučili se. ’Piši šta hoćeš’, kaže mi Mrgud, ’samo da bude dobro i da ima zaplet. To Marela mnogo voli. Rasplet nije ni važan. To ćemo nas dvoje’, kažu, ’jednog dana kad budemo imali više vremena’. –        Što se nečeg pametnijeg ne seti. Šta si ti u životu pisao sem onih tvojih pravnih zajebancija? Misliš to je tek tako – hoću da
…pročitaj više

Jugoslavija (SRJ*), leto 1998.        Mrgud i Marela su se dobro slagali. Nisu imali čak ni ista prezimena, a živeli su u dugom i srećnom braku, u svojoj kuli koju su sami sagradili, okruženi mnogobrojnom decom, što rođenom, što usvojenom. Svi su ih oni slušali i poštovali, naročito ovi drugi.        Niko zapravo i ne zna odakle su došli. Dve velike „ciparske“ pokrajine, dolina Morače i Požarevac, svađaju se oko njihovog porekla. Ona je bila još zagonetnija. Kažu da joj je pravo ime bilo Višnja, ali je ona više volela da je zovu Marela, jer, kaže, marela je crvenija i
…pročitaj više

Nikome nije palo na pamet da, pre nego što se u ovu suludu avanturu krenulo, napravi neke analize – koliko ima nerešenih predmeta iz ranijih godina, koliko godišnje novih predmeta pristiže, koliko se u istom periodu predmeta reši, odnosno mora da se reši, te da se na bazi te, u suštini jednostavne računice, izračuna koliko je sudija potrebno.        A kako je drugačije moglo i da ispadne ako je i dalje, više nego ikad, kadrovska politika mediokriteta na delu. Kadrovi se, uvek iznova, biraju kad god koja partija dođe na vlast. A kad je reč o ovim sadašnjim, najpre su
…pročitaj više

       Da malo razvedrim stvari. Stanje u pravosuđu je otprilike kao u ovom vicu:        Na suđenju, tužilac se obraća optuženoj od blizu 80 godina i upita je: „Gospođo Tomić, da li me poznajete?“ „Kako Vas ne bih poznala, gospodine. Znam Vas još kao dečaka, ali moram Vam iskreno reći da sam se jako razočarala u Vas. Uvek ste lagali, varali svoju ženu, tračarili ste ljudima iza leđa i manipulisali njima. Vi mislite da ste velika faca, a u stvari nemate mozga koliko ni mušica bez glave. Da, ja Vas dobro znam…“ Tužilac, potpuno zbunjen, upita dalje: „A poznajete li,
…pročitaj više

Šta znači izjava ministarke pravde, od 25.04.2012, koja je povodom organizovanog kriminala, kako prenose mediji, izjavila – postoji neko u državi koji ga toleriše.        Nije tu u pitanju bilo čija izjava. U pitanju je član Vlade u čiji resor ta pitanja spadaju. Znači li to da je taj neko jači od Vlade, odnosno države, kad se nad tim saznanjem ne pale sva zvona u cilju da se on i otkrije i spreči u tom delovanju. * * *        Možda bi u tom smislu mogli da im pomognu i najnoviji dokumenti Evropske unije, u vezi sa tim pitanjima, pa
…pročitaj više